Kada je 2019. godine predstavljen Laikipia BJ50, mnogi su verovali da je Kenija zakoračila u novu eru domaće auto-industrije. Vozilo, koje je proizvela kompanija Sagak AutoTek pod vođstvom Samuela Gatonyea, predstavljeno je kao prvi masovno proizvedeni automobil u zemlji. Cena od oko 450.000 kenijskih šilinga (oko 4.150 dolara) trebalo je da ga učini dostupnim običnim građanima, posebno za taksi prevoz i lokalni transport.
Međutim, ono što je počelo kao ambiciozan projekat ubrzo se pretvorilo u predmet podsmeha. Dizajn BJ50 – jednostavna čelična konstrukcija sa limenom oplatom – podsećao je više na improvizovana vozila iz prošlog veka nego na moderni automobil. Građani su ga opisivali kao „tuktuk na steroidima“ ili čak kao kolica za prodaju hrane.
Uprkos političkoj podršci i entuzijazmu lokalnih vlasti, tržište nije reagovalo. Cena je bila previsoka za ono što je vozilo nudilo, a estetski i tehnički nedostaci odbili su potencijalne kupce. Kenija uvozi veliki broj polovnih vozila iz Azije koja su kupcima ulivala više poverenja nego Bj50.Većina proizvedenih primeraka završila je napuštena u garažama Nyahururua, dok je mali broj kratko korišćen kao taksi.
Danas BJ50 stoji kao simbol promašene ambicije – dokaz da sama ideja o domaćoj proizvodnji nije dovoljna bez ozbiljne analize tržišta, kvalitetnog dizajna i održive strategije. Ipak, projekat ostaje važan podsetnik na želju Kenije da se upiše na mapu svetske auto-industrije, makar i kroz neuspeh.
Laikipia BJ50 je ostao upamćen ne kao revolucija, već kao kuriozitet. NJegova priča podseća da inovacija zahteva više od entuzijazma – potrebna je vizija koja spaja funkcionalnost, estetiku i ekonomsku realnost.
Nestorović tvrdi da se ostvaruje proročanstvo o padu Turke i dolasku ruskog cara, više o tome saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
