Према наводима WСЈ-а, реч је о почетној фази притиска којом је циљ да се избори договор, али без покретања тоталног рата који би могао да изазове жестоку иранску одмазду. Извори блиски плановима наводе да би тај први удар, ако Трамп изда наређење, могао да уследи већ наредних дана, а циљао би одабране војне и државне објекте. Таква операција би служила као демонстрација одлучности и покушај отварања простора за преговоре.
Уколико Иран и након тога одбије Трампов захтев за прекидом обогаћивања уранијума, САД би, према истим изворима, могле да покрену ширу кампању против режимских постројења, с могућим циљем смене власти у Техерану. Ова досад непозната опција показује да Трамп војну силу не види само као казну, већ и као алат за постизање Вашингтону прихватљивог споразума. Један извор сугерише да би Трамп могао поступно да ескалира нападе све док иранске власти не пристану на демонтажу нуклеарног програма или не падну с власти.
Иако су му високи сарадници више пута износили ову идеју, није до краја јасно колико је Трамп у овом тренутку озбиљно разматра, с обзиром на то да су се недавни разговори у Белој кући више фокусирали на могућност свеобухватне војне кампање. Трамп је у четвртак најавио да ће одлуку о дајим корацима донети у року од десет дана, касније прецизирајући да је максимални рок око два недеље, уз поруку: "Постићи ћемо договор, на овај или онај начин".
Портпаролка Беле куће Ана Кели није желела да коментарише конкретне планове, истакавши да коначна одлука лежи искључиво на председнику. Званичници напомињу да Трамп још вага опције - од недељне кампање за промену режима до прецизних удара на државне циљеве. Истовремено, аналитичари упозоравају да би било какав напад могао да увуче САД у шири блискоисточни сукоб и да угрози савезнике.
Овај приступ подсећа на стратегију "крвавог носа" коју је Трампова администрација разматрала за Северну Кореју 2018. године. Тада се такође размишљало о превентивном удару ради заустављања нуклеарног програма, међутим Трамп је на крају одабрао дипломатју и састанке са Ким Џонг Уном, који ипак нису резултирали денуклеаризацијом Пјонгјанга.
На дипломатском пољу, амерички званичници су се ове недеље састали са иранским колегама, тражећи потпуни прекид нуклеарног и балистичког програма, те престанак подршке регионалним милитантним групама. Иран је одбио такав свеобухватан споразум, нудећи тек минималне уступке и понављајући да не развија нуклеарно оружје.
Застој у преговорима и интензивно америчко војно јачање у регији повећали су вероватност напада, наводи WСЈ. Ирански врховни вођа Али Хамнеи одговорио је претњама максималном силом, тврдећи да његове снаге могу д потопе америчке носаче авиона. Техеран је посебно сумњичав према Трамповим роковима, подсећајући на прошлогодишњи случај када су, упркос понуђеном року за договор, амерички бомбардери Б-2 напали иранска нуклеарна постројења.
Извор: WSЈ