Prema istraživaču, veštačka inteligencija (VI) u osnovi je računarska sposobnost za izvršavanje ljudskih mentalnih procesa nadljudskim brzinama.
Kao takve, tehnologije koje koriste VI već su bile uključene u vojne operacije.
Ovo uključuje: softver za automatizovanu obradu obaveštajnih podataka, zasnovan na algoritmima mašinskog učenja, razvijenim u okviru Projekta Maven Ministarstva odbrane SAD.
Ono se već neko vreme koristi na Bliskom istoku za podršku protivterorističkim operacijama. Savremeni sistemi protivraketne odbrane dugog dometa i protivvazdušne odbrane, poput sistema Aegis koriste vrlo male algoritme mašinskog učenja za odbranu od potencijalnih dolazećih pretnji.
Kako bi se dodatno podstakla upotreba VI, tehnologije bi se mogle koristiti za ubrzanje „lanca ubijanja“ povezivanjem senzora u internet ili sistema arhitekture sistema, koji bi mogli duboko uticati na konvencionalne ofanzivne vojne operacije.
„Vojna vežba američke vojske 2019. zaključila je da pešadijski vod, ojačan sposobnostima omogućenim VI, može povećati svoju ofanzivnu borbenu moć za deset puta, znatno na taj način poboljšavajući ravnotežu odbrane i ofanzive.“
VI, ne samo da bi potencijalno mogao da pomogne u porazu neprijatelja, već bi u velikoj meri smanjio i materijalne i ljudske troškove za to - a ovo je primenljivo ako se bori protiv neprijatelja koji ne koristi VI, jasno kada obe strane koriste takve mogućnosti - pravila se menjaju.
Ostale funkcije koje bi VI mogao da obavlja su: pomaganje zapovednicima sa poboljšanom inteligencijom, nadzorom i izviđanjem, kao i sistemi za upravljanje borbama.
VI je mogao brzo identifikovati gde se nalazi neprijateljska sila i brzo proceniti šta bi bilo potrebno da bi se taj položaj srušio.
„Na primer, u hipotetičkom scenariju budućeg rata sa Kinom ili Rusijom, američki zapovednici, podržani pomagalom VI za odlučivanje, mogli bi brzo onemogućiti kineske ili ruske mogućnosti uskraćivanja pristupa kao što su senzori dugog dometa i preciznost, udarne platforme sa kombinacijom hipersoničnih raketa, visokotehnoloških napada ili snaga specijalnih operacija. "
Ono što je najvažnije, VI bi olakšao donošenje odluka, pretvarajući ga u mnogo brži proces, u svetu u kojem bi projektil ispaljen 1 sekundu ranije mogao biti presudan.
"Ratna igra" u suštini bi bila preusmerena na manevriranje, a manje na istrebljenje, a ratovi poput onog u Avganistanu koji su trajali deceniju i završili kapitulacijom od strane SAD, pretpostavlja se da se ne bi desili.
Prema izveštaju Lavrence Livermore Nešnl Laboratori ( Lawrence Livermore National Laboratory), veza bilo kojeg diskretnog oružjem podržanog VI sistema je prilagođeno 'softversko-hardversko jezgro' za određenu svrhu.
Međutim, ne postoji organizovana matrica koja bi koristila niz VI-sistema koji rade nezavisno i na više nivoa. Ovo se odnosi na upotrebu rojeva pod kontrolom VI, koji funkcionišu protiv potencijalnog neprijatelja.
Kao što se u izveštaju objašnjava, „oružje, platforme i operativni sistemi podržani VI se oslanjaju na prilagođeni softver i hardver koji su posebno dizajnirani za svaki poseban sistem i svrhu. Trenutno ne postoji glavni mehanizam za integrisanje rezultata sistema sa VI napajanjem koji rade na više platformi. "
Ili kako to drugi analitičar kaže, 'ratnu maglu' može zameniti 'maglom sistema'.
Korištenje VI-a takođe bi otvorilo kibernetski prostor kao polje borbe, mnogo više od bilo kojeg trenutnog hakovanja ili sajber-napada.
"Shodno tome, bez snažne sajber odbrane koja je svojstvena bilo kojoj sposobnosti omogućenoj VI, manevarsko ratovanje najverovatnije neće postići planirani uspeh u borbenom prostoru."
Stvar je u tome što bi svaka prednost VI, u bilo kojem polju, mogla biti otkazana ako neprijatelj ima sopstvenu VI sposobnu da izvodi i suprotstavi se istim operacijama.
„VI može povećati brzinu vojnih operacija, ali može dovesti i do manje odlučujućih ishoda. Umesto da vodi ka novom obliku manevarskog ratovanja, on može izazvati tehnološki sofisticiraniju verziju uništavanja. Shodno tome, vojni planeri koji predviđaju višenamensku manevrsku ratnopravnu verziju 21. veka u Zalivskom ratu 1991. godine, podržanu sposobnostima omogućenim VI, mogli bi da budu razočarani. "
Generalno, izveštaj pruža vredan uvid, koji je u velikoj meri pristrasan i očekuje se u interesu SAD-a, uglavnom zanemarujući da je bilo koja druga država ostvarila bilo kakav napredak u tom pitanju. Ili bolje rečeno, izveštaj pretpostavlja da su SAD ispred krive i to je jedina stranka na globalnom nivou koja bi ga potencijalno mogla posedovati - a ne Rusija ili Kina, jer je verovatno da su njeni neprijatelji na Bliskom istoku, poput Irana su i dalje od takve sposobnosti da razviju sopstvenu VI.
Kako se Turska usprotivila NATO paktu, saznajte OVDE!
Izvor: Pravda