Брегзит, корона вирус и трговински спорови задају главобољу, али упркос изазовима глобална економија ће наставити да расте брзом стопом током следећих неколико деценија. Штавише, до 2050. глобално тржиште ће удвостручити своју тренутну величину, процењује PwC, иако Уједињене нације предвиђају да ће светска популација порасти за скромних 26 одсто.
А тај раст пратиће и низ промена. Иако је тешко предвидети како ће се тачно ситуација одвијати у будућности, већина економиста се слаже око једне ствари – данашња тржишта у развоју сутра ће постати економске суперсиле.
Извештај PwC “Свет 2050.” показује да ће за три деценије чак шест од седам светских највећих економија бити данашње економије у развоју – праћене Кином (на првом месту), Индијом (друго), САД (треће) и Индонезијом (четврто место). Оне ће надмашити Јапан (који је са четвртог спао на осмо) и Немачку (са петог на девето). Чак и релативно мале економије попут Вијетнама, Филипина и Нигерије премостиће велик јаз у свом економском рангу до 2050, прогноза је PwC.
Ипак, Кина остаје у врху и још пре 2030. постаће највећа светска економија, док ће Индија са трећег места те године 2050. скочити на друго место. До 2050, економије у развоју попут Мексика и Индонезије биће вероватно веће од Велике Британије и Француске, док би Пакистан и Египат могли премашити Италију и Канаду по паритету куповне моћи. У смислу раста, Вијетнам, Индија и Бангладеш могле би током три деценије постати најбрже растуће економије, са просечним растом од пет одсто годишње, наводи се у извештају.
Русија ће, прогнозира PwC, остати на шестом месту током следећих 30 година, док ће Турска скочити са 14. на 11. место.
Нигерија има потенцијал да постане најбрже растућа велика афричка економија и могла би се попети са 22. чак на 14. место до 2050. Али, Нигерија ће овај потенцијал остварити само ако може да преусмери своју економију са нафте и ојача своје институције и инфраструктуру. Раст у многим економијама у развоју биће подржан релативно брзим растом популације, порастом домаће потражње и величином радне снаге.
PwC оцењује да и Колумбија и Пољска имају велик потенцијал и пројектовано је да ће те земље бити најбрже растуће велике економије у својим регионима, Латинској Америци и Европској Унији, иако ће Турска расти брже у ширем европском подручју.
Данашње напредне економије наставиће да остварују повећане просечне приходе, али ће оне у развоју до 2050 направити добар прогрес ка премошћавању тог јаза, истиче се у извештају PwC. Кад је реч о БДП-у по глави становника, са изузетком Италије све земље Г7 (Канада, Француска, Немачка, Италија, Јапан, Велика Британија и САД) биће и даље рангиране изнад групе Е7 (Кина, Индија, Бразил, Мексико, Русија, Индонезија и Турска).
Тржишта у развоју Е7 могла би у просеку расти двоструко брже од напредних економија Г7. Према БДП-у по глави становника, Кина ће се до 2050. наћи негде на средини листе а Индија близу дна. Прогнозирана путања индијског БДП-а по глави становника током следеће три деценије је значајно другачија од укупног напретка БДП-а, што показује да иако јака популација може бити кључни покретач раста БДП-а, такође може поставити изазов за просечне нивое прихода.
Јаз се међутим сужава – амерички БДП по глави становника био је 2016. четири пута већи од кинеског, а скоро девет пута од индијског. До 2050, ти јазови ће се сузити, па ће амерички бити двоструко већи од кинеског, а троструко од индијског, процена је PwC.
У извештају се наводи да ће тржишта у развоју створити многе прилике за бизнис. Те прилике ће се појавити како ове економије расту у нове индустрије и ангажују се на светским тржиштима док њихово становништво – које ће такође бити у просеку млађе од оног у развијеним нацијама – постаје богатије. Развојем институција, друштвене стабилности и јачањем макроекономске основе та тржишта ће постати атрактивнија за бизнис и живот, што ће привући инвестиције.
Највеће економије до 2050.
Ево како су поређане државе на листи највећих економских сила за три деценије:
1.Кина
2.Индија
3.САД
4.Индонезија
5.Бразил
6.Русија
7.Мексико
8.Јапан
9.Немачка
10.Велика Британија
11.Турска
12.Француска
13.Саудијска Арабија
14.Нигерија
15.Египат
16.Пакистан
17.Иран
18.Јужна Кореја
19.Филипини
20.Вијетнам
21.Италија
22.Канада
23.Бангладеш
24.Малезија
25.Тајланд
26.Шпанија
27.Јужна Африка
28.Аустралија
29.Аргентина
30.Пољска
31.Колумбија
32.Холандија.
Могуће је да ће у вакцине против COVID-19 убацивати идентификациони чип. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц