03-02-2020 07:33 Свет Планета

Британско "гудбај" Европској унији изазива превирања међу преосталих 27 чланица доскорашње фамилије, али ни "одбегло" Острво не запљускују мирне воде. Холандски десничари дижу одмах глас за излазак из Уније, док би Шкотска да напусти Уједињено краљевство, како би се потом придружила Европској унији. Све то загрева и дебату о буџету европске породице.

Илустрација (Фото: pixabay. com)

Лидер холандске десничарске Слободарске партије (ПВВ) Герт Вилдерс, који од 2004. године живи под заштитом холандских специјалних снага, пошто је Ал каида расписала налог за његово убиство, изјавио је, тако, да ће, ако постане премијер Холандије, прво зауставити масовну имиграцију из исламских земаља. А одмах потом ће, каже, припремити механизам за "негзит", односно за холандско напуштање ЕУ.

С друге стране, бивши председник Европског савета Доналд Туск није дуго чекао са изјавом да Брисел има разумевање за жељу "независне" Шкотске за евентуално придруживање ЕУ, после изласка Велике Британије. Шкотска премијерка Никола Стерџен је, наиме, после "брегзита" најавила да ће Шкотска тражити пуно чланство у ЕУ, а Туск је у интервјуу за британске медије, одговарајући на питање да ли ће ЕУ на тај став гледати повољно, рекао да не сумња да ће "сви бити одушевљени".

Ипак, додао је, било која будућа понуда независне Шкотске неће бити аутоматски прихваћена. Влада Велике Британије, међутим, не подржава захтев шкотске владе за одржавање још једног референдума о независности, односно поновном придруживању ЕУ:

- Осећам се шкотски после "брегзита", али морам да поштујем унутрашњу дебату у Великој Британији - рекао је Туск.

Аустријски канцелар Себастијан Курц, за то време, прети ветом ако Европска комисија буде инсистирала на предлогу да државе чланице морају плаћати у буџет Уније 1,11 одсто свог БДП. Курц је за аустријске медије рекао да Европска комисија, ако буде поднела такав предлог, неће добити подршку Беча, а сматра да то неће учинити ни друге земље "нето уплатнице": "Ставићемо вето!", поручио је.

За 20. фебруар заказан је ванредни самит ЕУ о финансијском оквиру за период од 2021. до 2027. године. Више држава "нето уплатница", које уплаћују више него што добијају из буџета Уније, желе да остане "чланарина" на један одсто БДП. Но, Европска комисија предлаже 1,11 одсто, а Европски парламент чак 1,3 одсто.

Немачки да буде главни језик

Генерални секретар Слободарске партије Аустрије (ФПО) Херберт Кикл оценио је да би, после одласка Британије, немачки требало да буде водећи радни језик у ЕУ: "Тренутно је енглески најважнији радни језик. Француски и немачки су формално изједначени, али у реалности се не користе толико, како у усменим преговорима, тако ни у писаним документима", рекао је Кикл. Подсетио је да после "брегзита" свега један одсто грађана ЕУ има енглески као матерњи језик - грађани Ирске и Малте.