16-01-2020 16:09 Свет Планета

Француска, Велика Британија и Немачка покренуле су механизам за решавање спорова у оквиру Иранског нуклеарног споразума (ЈЦПОА), што би могло да доведе до поновног наметања санкција Уједињених нација Ирану и колапса договора из 2015. године.

Један од иранских нуклеарних реактора (Фото: Јутјуб)

Европске дипломате су нагласиле да су тај потез поквукле "више у тузи него у бесу", подстакнуте страхом да би Иран за мање од годину дана могао да има капацитете да направи нуклеарну бомбу.

Три земље су одбациле тврдњу Техерана да је свако кршење споразума од стране Ирана оправдано након што се Америка једнострано повукла из договора 2018. године.

Иран је од маја 2019. године услед све већих тензија са Америком постепено повећавао обогаћивање уранијума. Почетком овог месеца, након што је генерал Касем Сулејмани убијен у ваздушном нападу који је наредио Доналд Трамп, Техеран је и коначно саопштио да се више неће прдржавати било каквих лимита наметнутих споразумом.

- Због тога смо остали без другог избора. Имајући у виду акције Ирана, морамо да региструјемо нашу забринутост што земља не испуњава своје обавезе - навеле су земље у заједничком саопштењу, наглашавајући да то не значи да ће се ЕУ придружити Трамповој кампањи "максималног економског притиска" на Иран.

Три европске силе одлуку су донеле још крајем децембра, тако да она није подстакнута недавним нападом Ирана на америчке базе у Ираку и случајним обарањем украјинског путничког авиона изнад аеродрома у Техерану.

Немачки министар спољних послова Хајко Мас рекао је да европске земље "више не могу да оставе стална иранска кршења споразума баз одговора".

Иранско министарство спољних послова одговорило је изненађујуће благо.

- Ако Европљани злоупотребе механизме за решавање спора, уместо да испуњавају своје обавезе и умање санкције, морају да буду спремни на последице о којима су раније обавештени.

Према механизму за решавање спора земље имају 30 дана да реше проблем, мада се тај рок може и продужити. Ако не успеју да нађу решење, питање би могло да се нађе пред Саветом за безбедност УН , а то би могло да се заврши враћањем сакција које на основу споразума укинуте.

Од када се повукао из споразума, Трамп покушава да убеди ЕУ да пође његовим корацима. Амерички председник је недавно изразио жељу да се, уместо поправке садашњег споразума, он замени "Трамповим споразумом", али званични Техеран није одушевљен том идејом.

Потезом Француске, Велике Британије и Немачке, Европа је преузела водећу улогу у притискању Ирана ка дипломатској деескалацији, а то ради служећи се управо Трамповим тактикама, оцењује Си-Ен-Ен.

Чини се да се Европа води изреком да се гвожђе кује док је вруће. Иран ће брзо повратити стабилност коју је изгубио услед међународних и домаћих притисака због обарања украјинског "боинга", а тада ће бити знатно теже да се изврши притисак.

Након прошлонедељне ескалације тензија, Америци је потребно време да осмисли нови приступ иранском проблему. Због тога су њени европски савезници схватили да морају да пеузму иницијативу. Према њиховом признању, времена за то је све мање јер Иран мање од годину дана удаљен од нуклеарне бомбе.

"Време избијања" све мање

Договор који је међународна заједница тешком муком склопила са Ираном предвиђа да Техеран замрзне свој нуклеарни програм у замену за прогресивно укидање санкција.

Споразумом који је склопљен 2015. године између Америке, Ирана, Немачке, Француске, Велике Британије, Русије и Кине, Техеран се обавезао на ограничење степена обогаћивања уранијума на 3.67 посто, што је довољно за мирнодопске потребе и далеко мање од неопходног за производњу нуклеарног наоружања.

Према ставу међународне заједнице, спречавање Ирана да направи нуклеарно оружје кључно је за одржавање стабилности у региону, а последично и у свету.

ЈЦПОА Ирану дозвољава да до 2031. године производи ниско обогаћени уранијум који има три или четири посто концентрације фисионог изотопа У-235, што је довољно за покретање електрана. Уранијум који може да постане атомско оружје обогаћен је 90 посто или више.

Иран, такође, према споразуму не сме да складиши више од 300 килограма ниско обаћеног уранијума и да не ради више од 5.060 центрифуга које се користе за издвајање У-235 изотопа из гаса уранијум хексафлуорид.

Техеран и даље инсистира на томе да уранијум неће обогаћивати преко границе неопходне за прављење оружја. Међутим, Иранска организација за атомску енергију је најавила да би могла да почне да обогаћује уранијум до пет посто да би могла да обезбеди гориво за своју електрану у Бушеру, или чак до 20 посто, колико је потребно за истраживачки реактор Техерана.

Производња уранијума обогаћеног до 20 одсто је велики разлог за забринутост јер је то најбржи пут до уранијума погодног за оружје. Прелазак са природног стања од 0,7 одсто на 20 одсто је већ 90 одсто посла потребног да се дође до нивоа за оружје.

Пре него што је нуклеарни споразум спроведен, Иран је имао довољну количину уранујума од 20 одсто и број центрифуга да је такозвано "време избијања" - време за које би теоретски требало да се стекне довољно расипног материјала за нуклеарно оружје - било процењено на два месеца.

Споразум је повећао "време избијања" на годину дана, али сада када Иран више не мора де придржава било којих лимита, европски стручњаци су проценили да је тај период већ смањен.