13-01-2020 08:37 Издвојено Србија Политика

У неколико наврата чинило се да би прошла, 2019. година, могла да буде она у којој ће Београд и Приштина бар приближити ставове и, евентуално трасирати пут ка решењу косовског проблема, то се није догодило.

Један од стручњака за Балкан Тимоти Лес (Фото: Јутјуб)

Штавише, у претходних годину дана није одржана ниједна рунда дијалога на највишем политичком нивоу, који је практично прекинут још крајем 2018. године и, осим неформалних сусрета на разним скуповима, представници Београда и Приштине нису седели за истим столом.

То их, међутим, није спречило да се расправљају "преко плота", где се свака страна држала својих ставова: Београд да ће се за преговарачки сто вратити када Приштина укине таксе на српску робу, а Приштина да је ништа осим признања независности не занима.

Ако се узму у обзир тренутне позиције, јасно је да се ни једна ни друга страна нису повукле, ни једна ни друга нису попустиле, и да решење није ништа ближе него раније.

Томе треба додати и чињеницу да је на Косову пала влада, и да су одржани ванредни избори, али и то да су они одржани на европском нивоу, што је све утицало на то да дијалог током целе 2019. године буде на "стенд бају".

Да ли ће се ствари у овој години променити, многи ће рећи да би требало, али је питање је да ли ће се то стварно и догодити. Ако се и деси, намеће се питање шта би могло да буде ново решење за "косовски чвор", имајући у виду да је разграничење, које се помињало као опција око које би две стране можда могле да се сагласе, пало у воду?

"Без решења током ове године" - у најкраћем би могао да гласи одговор на ово питање, бар како кажу стручњаци. По некима од њих, шанса за то је била 2018. године, док други пак кажу да се оно не назире не само ове, већ ни у наредних неколико година.

Ерик Горди, професор политичке и културне социологије на УЦЛ

- Шансе да се свеобухватно решење између Србије и Косова постигне 2020. године врло су мале. Прво, ако погледамо спољне актере, мала је мотивација да Европска унија уложи велике напоре. Бивша шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини потрошила је велики део политичког капитала у настојању да постигне договор, а њен недостатак успеха неће надахнути њене наследнике - прича Горди.

Како појашњава, у међувремену, слаби импулси ка проширењу не доприносе осећају хитности.

- САД су иницирале напор, али он неће бити одржив. Избор изасланика Доналда Трампа наговестио је да би он могао да усвоји стратегију "учини нам услугу“ коју је покушао са Украјином, али постоји велики број разлога зашто она није одржива. Предстојећи избори у САД, праћени уставном кризом, указују на то да ће влада вероватно бити неактивна барем до новембра - наводи Ерик Горди.

Према његовим речима, избори на Косову и у Србији такође су неки вид препреке јер ће, како каже, "избори у Србији највероватније ће одржати на власти људе који нису у стању да постигну договор све док су на власти". Са друге стране, каже он, колапс преговора о формирању владајуће коалиције на Косову такође значи да ће вероватно бити нових избора 2020. године, а таква ситуација ће одговарати странкама које имају чврсте ставове.

- Све ово сугерише да ће се тренутни застој вероватно наставити. Начин да се крене напред је одвојити напоре за постизање свеобухватног решења и уместо тога радити на мањим споразумима о питањима која утичу на живот грађана, попут такси, воде, енергије... Ако практични споразуми донесу корист животу грађана, биће могуће обновити поверење у преговарачки процес. Али, то се неће догодити брзо. То ће се догодити полако, ако се уопште деси - наводи Горди.

Мајкл Карпентер, бивши званичник Пентагона

Тренутно на столи нема одрживог решења, каже Мајкл Карпентер, по чијем суду није вероватно да ће се косовско питање решити 2020. године. Он појашњава да је идеју о размени територија одбацио значајан део косовске политичке елите, али и да се она и у Србији суочава са неизвесном подршком.

- Оптимистичнији сценарио је да би 2021. године нова америчка администрација могла да да предност овом питању и да заједно са Европском комисијом развије "мапу пута" која укључује опипљивије подстицаје за решавање проблема, а под тим мислим пре свега на финансијске и економске подстицаје - каже он.

Међутим, Карпентер истиче да за сада не може да предвиди када ће се ово десити, с обзиром на велики процеп у односима на релацији Америка - ЕУ.

Тимоти Лес, бивши дипломата на Балкану

- Кратак одговор је не - каже Лес који наводи да је последња, најбоља шанса за преговарачко решење вероватно била 2018. године.

Од тада, како каже, Косово подржава "милитантну странку Самоопредељење која одбацује компромисни став Србије, односно одвајање севера Косова због признања југа".

- У међувремену, прекид процеса проширења ЕУ значи да Србија више нема јасан подстицај за одустајање од Косова и, заиста, спречава ЕУ да игра било какву значајну посредничку улогу. Ствари додатно компликује и то што САД више не могу играти ефективну, посредничку улогу, јер борба за власт између либерала и конзервативаца у Вашингтону значи да се амерички званичници не могу међусобно договорити шта могу да прихвате - прича Лес.

Истиче да више не види велике шансе за компромисно решење. Уместо тога, каже, вероватније је да ће доћи до импровизованог и "неуредног" завршетка косовске драме у којој Косово иницира уједињење са Албанијом као начин да се оконча правна држава.

- Србија ће потом да анексира север Косова како би се Срби спасили од укључивања у албанску државу, а Запад ће прећутно прихватити ову нову "чињеницу на терену" као коначно решење косовског проблема. Међутим, тај исход је могућ за неколико година - појашњава он.

У међувремену, каже, Косово и Албанија морају да превазиђу разне препреке за дубљу интеграцију, пре свега дубоку корупцију албанске државе, "јер ће лидер Самоопредељења Аљбин Курти бити веома опрезан око уједињења, ако то угрози његов циљ "чишћења" јавног живота на Косову".

- Занимљиво је да Самоопредељење постаје много активније и у политичком животу Албаније, и вероватно ће у догледно време послати понуду за учешће у власти. Ипак, предуслов за све ово је да Самоопредељење постане део власти и у Приштини и у Тирани - закључује Тимоти Лес.

Вилијам Монтгомери, бивши амбасадор САД у Србији

Када је реч о решењу косовског проблема, некадашњи амерички дипломата каже да га током ове године неће бити, и да "готово све политичке личности укључене у преговарачки процес то добро знају".

- Сви иду кроз предлоге знајући да неће произвести ништа смислено. Шанса за трајно решење била је у домету прошле године прихватањем од стране кључних играча идеју прилагођавања граница. Ова "златна прилика" уништена је комбинацијом лицемерја, замењеног моралног идеализма и јаког национализма унутар Косова и унутар међународне заједнице - појашњава Монтгомери.

Како каже, истина је да би и у Босни и на Косову кључни међународни играчи радије пустили грађане да живе као грађани другог реда са смањеним економским могућностима, како би сачували своје ставове успостављене пре више од двадесет година који су се давно показале неодрживим.