Крајњи циљ Кине, страхују представници одбране, исти је као и онај који је спроведен у Африци, Источној Азији и другде: смањити амерички утицај.
За САД је посебно забрињавајући кинески упад у Израел, који сарађује са Вашингтоном на неким од најосетљивијих питања националне безбедности-укључујући иранске регионалне активности и текућу борбу против Исламске државе, пише "Атлантик".
Кинеска економска кампања је у току, како она гради своју војску на све стране. Пекинг је, први пут у модерној ери, почео да пројектује своју војну моћ изван свог региона - пре свега изградивши своју прву икада прекоморску базу у Џибутију, на Рогу Африке и уз један од најзначајнијих транзита светске нафте кроз мореуз Баб ел Мандеб.
Та база се такође налази веома близу америчкој бази од око 4.000 људи; то је кључно чвориште у америчким дронским ратовима у Сомалији и Јемену.
Сада су извештаји о кинеским инвестицијама у Израелу додатно појачали забринутост САД.
- Иако ми не тражимо од Израела да у потпуности избегава пословање с Кином, ми имамо отворене разговоре са свим нашим најближим савезницима и партнерима о импликацијама кинеских инвестиција по националну безбедност - ре је Мајкл Малрој, заменик помоћника министра одбране за Блиски исток, у писменој изјави за Атлантик.
Малрој је напоменуо да се у року од три године очекује да кинеска државна компанија управља делом луке Хаифа, што је веома прометна лука за бродове шесте флоте америчке морнарице и налази се близу израелске морнаричке базе, где су наводно стациониране нуклеарне подморнице.
Кинеска инвестиција у луку изазвала је ретки приговор америчке морнарице израелским колегама када је први пут откривена прошле године. Као што је Амос Харел, дописник израелског листа Харец, истакао у новинама, "Кина добија огроман утицај над основном инфраструктуром у Израелу и, индиректно, и ближи поглед на неке од војних способности Израела."
Америчко министарство одбране је забринуто због жеље Кине да поткопа војне предности САД, као и због притиска Кине за приступом, заснивањем и коришћењем економије за застрашивање кроз иницијативу "Један појас један пут" и помоћу крађе технологије и интелектуалне својине, рекао је Малрој.
Међутим, забринутост америчких званичника не односи се само на физички приступ Кине осетљивом региону у којем САД већ деценијама има доминантну спољну моћ. Одређени комерцијални споразуми, посебно у технолошком сектору, могли би да представљају "стражња врата" за кинеску шпијунажу осетљивих области националне безбедности.
- Отвореност америчке и израелске економије је снага за наше земље, али малигни актери могу то да искористе ако нисмо опрезни - рекао је Малрој.
САД је покренуо слична питања и у Великој Британији, којој је амерички председник Доналд Трамп више пута поручио да не треба да се удружује са кинеском компанијом "Хуавеј" за изградњу телекомуникационих мрежа следеће генерације познате као 5Г. (САД су, у међувремену, предузеле властите мере против компаније, оштро ограничавајући њену продају у САД, позивајући се на страхове за националну безбедност.)
Америка и Британија су веома блиски обавештајни партнери, и САД не желе да деле обавештајне податке са Кинезима. Питање размене обавештајних података такође је осетљиво у случају Израела. Савезници блиско сарађују на низу питања регионалне безбедности, укључујући текућу борбу против ИД у Сирији и покушај да се ограниче активности Ирана у региону.
Кина, међутим, такође одржава блиске везе с Ираном. И другде на Блиском истоку. Можда је у предности Кине то што не изражава своје ставове о неким од главних спорова који погађају регион, посебно непријатељство између Ирана и Израела, као и многих земаља Залива.
Тамо где постоје интереси САД у региону, ових дана често су и кинеске инвестиције. Кина је покренула велике индустријске инвестиције у Уједињеним Арапским Емиратима, још једном богатом савезнику Сједињених Држава, који је подржао америчку кампању против Ирана и који званичници одбране карактеришу као најспособнијег војног партнера у Заливу. Пекинг је инвестирао у енергетске пројекте и пруге у Египту и луке и фабрике аутомобила у Тунису. Такође се укључује у реконструкцију Сирије и у ирачки нафтни сектор.
Румуни блокирали руску испоруку тенкова Србији. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц