Међу њима је и Роб Нелсон, биолог и бихејвиорални еколог, који нам заједно са антрополошкињом Мери Ен Очотом, у документарцу "Живот после - Чернобиља" (Дискавери, 21.00) доноси узбудљиву причу о томе како природа "узвраћа" ударац. Да би истражио разарајуће последице нуклерне несреће, Роб је пре пет година "закорачио" у забрањену зону, и открива шта је тамо затекао.

- Имао сам утисак као да сам ушао у национални парк. Очекивао сам да ме тамо чека нешто попут ратне зоне, а заправо сам стигао у уточиште за животиње - каже Роб Нелсон. - Људи су исељени из тог подручја, тако да је природа имала могућност да се сама избори. И успела је. Свуда расте предивно дрвеће, док бизони, јелени, вукови и угрожена врста коња трче слободно. Ствари које дуго нису постојале у том делу света сада поново бујају. Нисам се томе надао.

Како сте се припремали за одлазак у опасну зону?

- Обучавали су нас стручњаци за безбедност из Британије. Прво су нам објаснили шта су и како се користе дозиметри које смо носили око врата. Њихова функција је да детектују радиоактивне јоне у ваздуху и то нас је чинило безбедним. Тренирани смо и како да користимо заштитну опрему и како изгледа радиоактивно тровање, јер то није нешто што је очигледно. Опасност је невидљива, зато је важно добро се припремити.

Пет година након боравка у забрањеној зони у Чернобиљу, да ли сте осетили неке последице по ваше здравље?

- Не, и мислим да их неће бити, јер људи не разумеју да је радијација слична сунцу. Сви знају да када "изгорите" на сунцу, шансе да добијете рак коже су веће. Али ако добијете тумор када напуните 50 година, да ли ћете сматрати да је то због прекомерног сунчања кад сте имали 12 година? Вероватно нећете. Тако је и са радијацијом. Ми смо били прилично безбедни и тешко је повезати неке евентуалне будуће здравствене проблеме са тим.

Можете ли да упоредите последице нуклеарне несреће на људе и животиње?

- Наравно. Видели смо високу стопу мутација код животиња. Не сећам се тачног броја, али мислим да је негде између један и пет одсто. Међутим, оне успевају да се носе с тим јер им људи не нарушавају њихово окружење. Исти ефекат би био и на човека, с тим што он није у стању да се носи са тако високим процентом мутације. Важно је да напоменем и то да су птице различито реаговале на зрачење. Сенице су се развиле од времена катастрофе до данас. Производиле су антиоксиданте како би им омогућили да се носе са зрачењем.

Становници Чернобиља

Током боравка у Чернобиљу, Роб је са екипом боравио код људи који живе на ободима опасне зоне.

- Верујем да они не виде опасности радијације. То вам је као са пушењем цигарета. Многи старији људи сматрају да то није ништа лоше и кажу: "Ако ме до сада није убило, то значи да нема претњи по здравље". Тако је и становницима Чернобиља. Једноставно, до сада нису имали последице - истиче Роб.

Прочитајте ОВДЕ   каква је то невероватна промена најављена у Немачкој.

Извор: novosti. rs