Недавно је у Сочију одржан економски форум Русија-Африка на којем је учествовао руски председник Владимир Путин, а гости су били вође више од 40 афричких земаља. На почетку форума је Русија одмах отписала 20 милијарди долара дуга афричким земљама, што је била геста добре воље, али и темељ за будућу сарадњу и трговинску размену са земљама континента који ће, уз Азију, бележити највећи економски раст у овом веку.
Последњих дана је било потребно причекати да се напокон слегне прашина око “битке за Африку”. Било је посебно занимљиво проматрати како људи који не разумеју реалност „Црног континента“ с озбиљним лицима покушавају разговарати о дијамантима Анголе или бокситу Гвинеје.
Која је прва ствар која привлачи пажњу кад видите политичку карту Африке? Ако сте приметили то је да су већина државних граница равне линије.
Тако је, јер су то црте које су делили бели колонијални освајачи, не поштујући мишљења породица, племена и народа који су населили ове крајеве, заједно с њиховим географским обележјима, веровањима и свим другим стварима. Те су границе низ година биле темељ за верске, племенске, етничке и међуетничке сукобе, а жар тих сукоба још увек тиња и повремено се претвара у крваве битке.
Било је лакше ратовати тамо него у Белгији и Француској, Португалу и Немачкој, али је пуно теже било Совјетском Савезу, чија је Русија правни наследник, који су покушали све то очистити средином 20 века. И Совјети су били тамо, у Африци. Били су, али су и отишли.
Али Европљани су остали. Остали су и водили политику неоколонијализма, узимајући минерале, сировине и радне ресурсе, нову врсту високо мотивисаних робова из бивших колонија, које су претворили у привидно „независне“ земље као тржишта за неквалитетне производе.
Улазак на такво тржиште изузетно је тежак. На пример, француска фирма Тотал апсолутни је монополиста на тржишту горива и деривата Републике Гвинеје. Монопол је толико развијен да конкуренција нема право превоза властитог горива у властитим цистернама између властитих постројења и инфраструктуре. То је, без посебног одобрења, изричито забрањено законом. Погодите ко даје ово допуштење? Не погађајте. Није држава већ француски Тотал.
Поштена конкуренција? Одлучује ли слободно тржиште ишта овде? Да, али вероватно само у оним земљама у којима живот белца није еквивалент вредности онога што има у џеповима. У Африци то кошта знатно мање.
“Земља Африке је поцрвенела од крви која је за њу проливена”, кажу мештани, а било је крви за пролити.
Африка је лепа. Плитке и топле воде Гвинејског залива су дословно складиште морских биоресурса. Зелене равнице и брда омогућују узгој стоке у невероватним бројкама. А оно што Африка скрива дубоко у себи, знају само локални Богови и „бели људи“. Топла клима омогућује прикупљање 2 до 3 усева са сваке биљке у земљи.
Африка је и ужасна. Маларија и готово потпуни недостатак медицинске неге убија на хиљаде људи. Епидемије, инфекције и егзотични паразити чине своје. Расизам и високи криминал међу растућим сиромаштвом су део тог ужаса. Ту је и недостатак државних институција које би могле заштитити улагања и масовна корупција.
Проблеми афричког континента могу се описати с готово потпуним недостатком енергије и инфраструктуре. У главним градовима великих држава у већини четврти нема струје, нема канализације и водоснабдевање, а путеви су у стању распада. Одсутна је и било каква технологија.
На пример, Гвинеја увози сокове и друга пића од неколико десетака врста воћа која производи, али нема технологију и могућности прераде. Увози се дословно све.
Али Африка се, упркос свему, развија. На то утиче и почетак информацијске ере. Пролази се путем радија и интернета, преко сателитских канала и новинских страница. Стотине младих путује светом како би се школовало и враћају се како би радили у земљи, од железничких радника до доктора, од поштара до адвоката. Неоколонијалисти граде инфраструктуру за извоз природних ресурса, а то укључује и изградњу мобилне комуникације, бензинских станица и цеста, лука и терминала, а локални народи то одмах почињу користити.
Африка памти. Сећа се века ропства и крвавих погубљења. Будући да је постала претежно муслиманска, сећа се крсташких ратова и модерних ратова на Блиском истоку. Сећа се ко ју је делио и пљачкао. Али она се сећа и оних који су јој дали оружје и новац за стицање слободе, а након тога војне саветнике и опрему за јачање независности. Сећа се тко је Африку учио, лечио и помогао да се дигне на ноге.
Африку је дуго збуњивала љубав према белцима и према њиховом начину живота. Неки још увек желе отићи заувек, али кад дођу на нова места, не желе да тамошњи становници остану какви су били пре.
Африка зна чекати. Африци се не жури. О Африци се може дуго расправљати, али с онима који познају „Црни континент“, а не с људима који су Африку упознали из програма Травелерс Клуба.
Из неког разлога, као да су с једне стране стола на форуму Русије и Африке били они који су били тамо, који увек виде мало више од 99,9% кауч-аналитичара.
РИА Новости преносе да су Русија и Африка у два дана форума у Сочију потписале више од 50 споразума вредних 800 милијарди рубаља, што је потврдио саветник председника Русије Антон Кобјаков. Овде вреди нагласити да су уговори у рубљама, а колико је то у доларима, није тешко израчунати. Огроман новац за један састанак на врху.
Према његовим речима, привредни форум и самит Русија-Африка изазвали су велико занимање светске заједнице. Учесници су били су више од 6000 делегата из 104 земље, укључујући вође из више од 40 афричких држава. Такође, током дана форума се одржала изложба која представља обећавајуће индустрије за сарадњу Русије и афричких земаља.
“Изложба је премашила више од шест хиљада квадратних метара и представљено је много производа, а окупила више од 30 излагача. Верујем да су то видели сви који имају интересе у Африци, јер је ово скривени потенцијал”, рекао је Кобјаков.
Према Росконгресу, изложба је окупила различите секторе руске економије: пољопривреду, тешко и лагано инжењерство, војну и цивилну опрему и још много тога. На њему су представила своје велике компаније попут Руских железница, ФосАгро, Уједињена ваздухопловна индустријска корпорација, НТЦ Протеј, ГАЗ Гроуп, Росатом и друге.
Руско-афрички економски форум одржао се у Сочију од 23. до 24. октобра и прилика је да се Русија и Африка сами договоре, што ће вероватно бити случај и након ових првих уговора. Након овог форума је сигурно да „Црни континент“, уз западне колонијалне силе и Кину, добива трећег актера – Русију.
Прочитајте ОВДЕ шта значи кад Путин некоме покаже песницу.
Извор: logicno. com/Нермин Н.