"Ово је само теза, за сада не више од тога. Албанија би могла да постане централна земља за привремено прихватање избеглица. Председник Савета ЕУ Доналд Туск и аустријски канцелар Себастијан Курц, први су представили идеју о формирању центара за потражиоце азила у Европи, али изван ЕУ", пише у тексту ДВ под насловом "Албанија спасава Ангелу Меркел?"
Какве везе Албанија има са избеглицама?
У разговору за ДВ на албанском портпарол аустријске владе Петер Лаунски-Тифентал потврдио је да се тренутно и са Албанијом разговара о формирању таквог центра. Ендри Фуга, директор за комуникације и саветник албанског премијера, каже међутим за ДW да нема никаквог захтева нити дискусије о том питању. Опозиција у Албанији то види другачије. Она чак оптужује владу да избегличким центрима купује брже приступање ЕУ.
ДW оцењује да се Балканска рута која иде преко Албаније и даље користи. Избеглице долазе углавном преко Средоземног мора, али Италија, Малта или Грчка више не желе да их прихватају у великом броју. А Европска унија и Немачка желе да се отарасе оних којима није одобрен азил. Поставља се питање "какве то има везе са Албанијом?"

Наводи се да мала балканска држава лежи дуж избегличке руте и на Средоземном мору, одакле долази већина избеглица које у Европу крећу бродовима. Лука Драч има довољно капацитета да прими веће контигенте избеглица. Бродови са избеглицама које би пратили бродови Фронтекса, могли би да пристану у Драчу, а избеглице би потом биле регистроване на албанском тлу. Ако се испостави да немају право на азил, били би директно враћени у своје земље, а потенцијални азиланти могли би да буду дистрибуирани у ЕУ.
ДВ наводи да је посебно атрактивно за земље ЕУ то што Албанија није део Уније. У њој не важе прописи ЕУ, као што су Шенгенски споразум или Даблински уговор. Међутим, Албанија је чланица НАТО и стога је усидрена у безбедносном савезу западних држава. У Албанији тренутно настаје анти-терористички центар Алијансе. Поред тога, на северу Албаније налазе се високе планине, што значи додатну, природну сигурност граница.
Наводи се да Албанија има пуно искуства у збрињавању избеглица пошто је 1998. 1999. примила и до милион особа са Косова.
"Албанско решење"
Наводи се да би могући "албански дил" имао огроман значај за опуштање у спору унутар Немачке: Албанија би била "хумано" решење. И безбедносни захтеви Зехофера били би испуњени: контролисани поступци за проверу избеглица под надзором ЕУ, али изван ЕУ. Хорст Зехофер би могао да буде задовољан и то да прода као успех током предстојеће изборне кампање у баварској. Криза савезне немачке владе фактички би била окончана.
ДВ наводи да би "Албанско решење" могло да буде корисно и за Албанију: социјалистичка влада у Тирани под притиском је конзервативних кругова у Немачкој, посебно ЦДУ. Препорука за самит ЕУ о отварању преговора о придруживању са Албанијом доведена је у питање због ствари које се тичу правне државе. Албанија би ту могла да профитира од споразума о избеглицама, јер би земље ЕУ сигурно веома радо да се захвале Тирани за такво решење миграционе кризе.
У тексту се закључује се да би, све у свему, то било соломонско решење у духу балканске пословице: "И вук сит и овце на броју", пошто би оно било прихватљиво за све: за Европску унију, за Албанију, али и за Ангелу Меркел и Хорста Зехофера.
О идеји “Велике Албаније” читајте у нашем ауторском тексту ОВДЕ.
Извор: Дојче веле/Вести онлајн