После 27 година одлучио сам да испричам праву истину о погибији мог команданта Ђорђа Божовића Гишке на ратишту у Хрватској. Ћутао сам досад, али мислим да је коначно дошло време да се каже како је страдао. А права истина је да су га усред жестоке борбе, на улазу у Госпић, убиле усташе разарајућим думдум метком и да ми је умро на рукама. Приче да су га ликвидрирали Срби немају везе с истином.

Овако почиње ексклузивну исповест за Курир Новосађанин Ђурађ Фибишан, саборац и близак пријатељ Ђорђа Божовића Гишке, присећајући се маја 1991. и Борова Села, у ком се први пут срео с Гишком.

- Тада сам се уверио у његову харизму. Тако је почело наше пријатељство. Постали смо нераздвојни. Гишка је после неколико месеци организовао екипу за Госпић. Тамо су већ били ратници војводе Радета Чубрила. Два аутобуса пуна добровољаца кренула су из Београда са пумпе „Змај“ 3. септембра 1991. С нама је био и Бранислав Лаиновић Дуги, који је у то време држао новосадску дискотеку „Парадизо“ - прича Ђурађ.

Саговорник Курира каже да је, када су у вечерњим сатима стигли на фронт, Гишка рекао војводи Радету:

- Раде, где су усташе? Хоћу одмах на прву линију! Потом је изабрао десеторицу, отишао на најистуреније положаје и распалио по непријатељу. И од тог првог до последњег дана увек је викао: „За мном, јунаци!“

Он додаје да је за две недеље проведене на ратишту командант Српске гарде показао невиђену храброст. Тако је било и кобног 15. септембра, дан пре Гишкиног 36. рођендана.

- Гишка је пре подне био кум на крштењу саборца Здравка у цркви у Медаку. Потом се вратио право у борбу. Тог дана били су жестоки окршаји на улазу у Госпић. Сећам се да је викао: „Идемо, идемо, за мном.“ Трчао је испред нас, одмакао нам је 20-30 метара, једва сам га стигао. Дошли смо до моста који дели Госпић на два дела. Потом сам дошао до њега и пуцао. Рекао ми је да пазим да не погодим неког нашег. Међутим, у том тренутку само нас двојица били смо ту и то сам му и рекао. Он се заклонио код једног плота и руком гестикулаирао борцима да иду за њим - прича Ђурађ. Уследили су последњи Гишкини тренуци.

- Ђорђе је одједном поклекао. Пао ми је на руке, испао му је пиштољ. Последње што је рекао било је: „Погодише ме у леђа, осећам топли млаз крви.“ Убрзо су дошли саборци. Однели смо га у шатор, где нам је доктор саопоштио да је Гишка мртав - каже кроз сузе Ђурађ.

Он понавља да су Божовића убиле усташе, објашњавајући њихов положај, као и улазну и излазну рану на Гишкином телу.

- Погођен је думдум метком. Метак му је прошао кроз ребра с леве стране и изашао кроз леђа. Имао је огромну рупу. Нису га убили Срби, још једном тврдим. Он јесте имао рану на леђима, али сам објаснио како, нису пуцали наши сигурно. Тешко ми падају такве измишљотине и зато сам и одлучио да кажем истину. Наши покојни пријатељи Никола Каваја и Бошко Радоњић били су против тога, а Брано Мићуновић ми је дао благослов - открива Фибишан.

- Гишка је имао много енергије. Такав је био цео живот, храбар и неустрашив. Част ми је што сам га упознао. Наставићу свој живот на Светој гори, ускоро ћу се замонашити - поручио је саговорник Курира.

Усред борбе, ушли смо на неко имање. Штала је била пуна јарића, а јарац је био везан за мину. Да смо закачили експлозивну направу, сви бисмо изгинули. Морали смо да убијемо јарца, а месо смо подели мештанима, тако је Гишка наредио. Када смо Гишка и ја дошли увече, месо је поједено. Командант је био задовољан што су борци и мештани имали храну, а нас двојица смо појели паштету из конзерве. Такав је био Гишка - прича Фибишан.

Саговорник Курира се недавно видео са Гишкином сестром Славицом на слави Божовића и након недавне ексхумације тела са гробља у Београду и пребацивања у Црну Гору.

- Славица ми је показала фотографије покојног Ђорђа када су отворили сандук. Тело је нетакнуто, невероватно је да изгледа као и када сам га последњи пут видео 1991, када смо га умотаног у ћебе донели са ратишта у његову кућу у Београду - каже Ђурађ.

Ђурађ открива да је Гишка ноћу имао проблема с видом.

- Ђорђе је тражио, када падне мрак, да га водим. Држао сам га за руку јер је тада слабије видео. Говорио ми је: „Ми Божовићи генерацијски имамо проблем с ноћним видом“. И поред тога он се борио и ноћу- каже Ђурађ.

Фибишан је испричао и анегдоту о покојном новосадском бизнисмену Браниславу Лаиновићу Дугом.

- Дуги је држао дискотеку „Парадизо“ у Новом Саду. Много нам је помагао, а кренуо је с нама у Госпић с пуно ентузијазма. Међутим, већ првог дана добио је пролив и жуљеве. Кукао је: „Који сам ђаво дошао овде!“ Гишка му је рекао: „Брате, није ово за тебе, врати се у Нови Сад, прави паре“ - прича Фибишан.

Руска војска улази у Либан! Више о томе сазнајте ОВДЕ.

Извор: Курир