Рођен је 4. јула 1955. у Иванграду (данашње Беране). Он је путем конкурса 1978. године примљен у Радио телевизију Београд. 1985. године добио је понуду да се бави економско-политичким новинарством, али је то одбио, јер је желео да се посвети спорту. Кораћ је 1987. одбио понуду да буде главни и одговорни уредник спортске редакције с образложењем да уредници треба да буду из Србије.
Кораћ је спадао у коментаторе који је имао бројне поштоваоце који нису пропуштали његове преносе. Такође, имао је и непријатеље који су оспоравали његову професионалност. У својој дугогодишњој каријери преносио је: атлетику, зимске спортове, ватерполо, одбојку, фудбал, формулу, бокс и пливање.
Од 1990. године престао је да преноси фудбалске утакмице због иницидента на стадиону Максимир када је Звонимир Бобан ударио полицајца. Пошто је Кораћев отац био полицајац он је то доживео лично.
Кораћ је 2006. био суспендован на месец дана због како је тада било наведено нарушавања професионалних принцпиа током ЕП у атлетици. Последњу ватерполо утакмицу преносио је 2008. на ОИ у Пекингу и то између Црне Горе и Хрватске.
Кораћ је обожавао руске атлетичаре, а посебно скакачицу с мотком Јелену Ишинбајеву. Хвалио је и Јусеина Болта, а позната је она његова изјава "Јуса и ја смо стари другари". Такође, је био велики противник коришћења допинга, а обожавао је и зимске спортове.
Душко Кораћ ће сигурно бити упамћен по својим коментарима и начином преноса спортских догађаја.
Божићну посланицу Патријарха српског Господина Иринеја погледајте ОВДЕ.
Извор: Курир