На страни Курда се боре и неки немачки грађани, а турска војска користи тенкове немачке производње, пише Дојче веле. Операција "Маслинова гранчица", офанзива турске војске на положаје курдских Јединица народне одбране у Сирији, спорна је из више разлога, наводи ДВ. С једне стране, она представља акцију једне државе НАТО о којој она није тражила сагласност Алијансе, а коси се и са политиком САД, најважнијег партнера у НАТО, чији су савезници у борби против терористичке Исламске државе били управо Курди на северу Сирије. Тренутно се најжешће борбе воде у региону Африна, где Курди пружају веома жилав отпор. Једно од много спорних питања тиче се и коришћења немачких тенкова у овој турској офанзиви. Реч је о тенковима Леопард 2 које производи велика фабрика оружја Краус-Мафај Вегман из Минхена. Опозиција у Немачкој, пре свега странка Левице, због тога жестоко негодује. А због турске политике у Сирији, најпознатија политичарка те странке Сара Вагенкнехт затражила је да се немачки војници повуку из Турске. Њена страначка колегиница Катја Кипинг је изјавила да су "Русија и НАТО издали Курде". Она тврди да у "нападачком рату директно учествују и немачки војници" - реч је о пилотима и особљу извиђачких авиона типа Авакс. На страни сиријских Курда, против Турске се боре и многи припадници војске Сиријских демократских снага, формирана крајем 2015. године. Курдски борци из YPG су за време рата против ИД били само део те војске, у којој су и припадници курдско-туркменске јединице Ката иб Шамс Аш-Шимал, Армија револуционара сунитских Арапа, племенске паравојне формације сунитских Арапа и друге.

Немачки борци на страни Курда

У свим тим јединицама је током рата против ИД било и немачких држављана који су као добровољци отишли на ратиште, попут истомишљеника из Велике Британије или САД. Портпарол СДФ Редур Селил рекао је да је дио страних добровољаца, па тако и Немаца, отишао у Африн, али није навео тачан број, осим да је тај број двоцифрен. Протекла два дана у више њемачких градова одржане су демонстрације Курда који траже да се турска офанзива прекине. Многи демонстранти су носили заставе ПКК  - Радничке партије Курдистана, која у Немачкој важи као терористичка организација, а полиција је те заставе запленила.

Млако реаговање Запада

Реакције САД, ЕУ и посебно званичног Берлина су и даље веома уздржане. Високи политичари углавном позивају и Турску и курдске борце да се уздрже од насиља, а ти позиви не садрже више од уобичајених флоскула о опасностима од ширења сукоба. "Став" западне политике је можда најбоље описао шеф дипломатије Велике Британије Борис Џонсон који је рекао да је ситуација на северу Сирије "врло тешка" и да су Курди битно допринели борби против терориста ИД, "али, с друге стране, легитиман интерес Турске да штити своје границе и своју безбедност". Како су Американци куповали турску децу, погледајте ОВДЕ. Извор: Дојче веле