Правда

"Историја се понавља", рекао је Владимир Блинов, водич на ледоломцу "Лењин", групи која га је недавно обишла. "Педесетих година, на врхунцу Хладног рата, САД су доминирале у неким областима у односу на нас. Међутим, претекли смо их и изградили први нуклеарни брод у свету („Лењин”).  Под вођством председника Владимира Путина, Русија жури да поново активира совјетску војску, ваздушне и радарске базе на удаљеним арктичким острвима и да изгради нове, на арктичкој територији од више од милион квадратних километара, коју сматра својом. Русија редовно објављује фотографије војника у белим униформама како вежбају, машући пушкама док језде на санкама које вуку ирваси. Према проценама Америчког геолошког института, Арктик лежи на отприлике 412 милиона барела нафте, што је око 22 одсто светских неоткривених залиха. Ниске цене нафте и санкције које је Запад увео Москви због акција у Украјини значе да су нови арктички пројекти за сада одгођени, али Кремљ игра на дуге стазе. Граде три нуклеарна ледоломца, од којих ће један бити највећи на свету, чиме ће повећати постојећу флоту од око 40 ледоломаца, од којих је шест нуклеарних. Ниједна друга држава нема флоту нуклеарних ледоломаца, који крче канале за војне и цивилне бродове". Руска Северна флота, са базом у леденим водама залива Кола у Мурманску, такође ће добити свој први нуклеарни ледоломац и две корвете са крстарећим ракетама. "Када смо били под (совјетским лидером Михаилом Горбачовим и руским председником Борисом Јељцином, наше границе на Арктику су огољене“, каже професор Павел Макаревич, члан Руског географског друштва. „Срећом, сада се поново успостављају“. Ово нагомилавање, није прошло непримијећено у Вашингтону, а изазива нервозу и на другим местима. Ројтерс подсјећа да је почетком фебруара 300 америчких маринаца стигло у Норвешку на шест месеци, што је први пут од Другог свјетског рата да је тамо дозвољено стационирање страних трупа. НАТО помно прати ситуацију, а шест чланица Алијансе је одржало вежбе у том региону 2015. године. Совјетска војска је имала више наоружања на Арктику, али је његова сврха била вођење нуклеарног рата са САД, а не конвенционална борба. Арктичка острва су била полазишта за бомбардере на путу за Америку. Међутим, у ери када се одвија успорена борба за арктичке резерве енергената, Русија оснива трајно и ефикасно конвенционално војно присуство са различитим и понекад супериорним капацитетима. На челу акције поновног отварања или изградње шест војних база је министар одбране Сергеј Шојгу. Према најавама, требало би да део већ буде спреман до краја ове године. Међу њима је острвска база на Александриној земљи за смештај 150 војника који ту могу бити самостално да преживе 18 месеци. Званичници кажу да би на „Арктичком тролисту“ могли да распореде војне авионе попут ловаца МиГ-31, предвиђених за обарање бомбардера, или СУ-34. Највећа руска база на Арктику, названа „Северна детелина“, у међувремену поприма обрисе на удаљеном острву Котељниј, више од 3000 километара источно од Москве. У стању је да прими 250 војника, а опремљена је и пројектилима. Радарска станице из совјетског доба и писте на четири остала арктичка острва се реновирају а у ту област су пребачена нове ракете земља-ваздух и противбродски ракетни системи. Ројтерс пише да Русија улаже велики новац и у модернизацију војне инфраструктуре. "Модернизација арктичких снага и војне инфраструктуре у овој мјери није виђена још од совјетских времена“, каже Михаил Барабанов, главни уредник једног московског војног листа. Извор: Курир