Izolacija, maltretiranje, izgladnjavanje, samoubistva, prema izveštaju SiEnEn svakodnevnica su na izolovanom ostrvu Nauru na kojem su smeštene izbeglice.
Međutim, čini se da je ta priča mnogo veća i gadnija nego što se mislilo.
Britanski Gardijan poseduje više od 2.000 dokumenata koji otkrivaju razmere zlostavljanja imigranata na ostrvu koji Australija koristi kao logor za imigrante.
Šokantno je što se radi o više od 8.000 stranica izveštaja zaposlenih u kampu koji su australijskim vlastima redovno prijavljivali brojne napade, silovanja, pokušaje samoubistava, seksualno zlostavljanje dece i nehumane uslove u kojima australijski imigranti borave.
Gardijanova analiza dokumenata otkriva kako su u tim izveštajima deca daleko najzastupljenija grupa. Od ukupno 2.116 dokumenata, koliko ih je pušteno u javnost, 51,3 odsto izveštaja odnosi se na decu, iako deca čine tek 18 odsto ukupne populacije azilanata na Nauruu. Izveštaji se odnose na razdoblje od maja 2013. do novembra 2015. godine.
Silovanja dece su redovna pojava na Nauruu
Razmere okrutnosti variraju od pretnji deci ubistvima do fizičkog nasilja koje su čuvari vršili na decom azilanata. U septembru 2014. jedan učitelj je prijavio kako je jedna učenica zatražila tuširanje u trajanju od četiri minuta umesto dva. "NJen zahtev je prihvaćen pod uslovom da čuvaru pruži seksualne usluge. Radi se o muškarcu. Taj čuvar inače želi da gleda dečake i devojčice dok se tuširaju", stoji u jednom od tih dokumenata.
Neki dokumenti sadrže i primere šokatnog ponašanja traumatiziovane dece. Jedan službenik kampa prijavio je u septembru 2014, slučaj devojčice koja je ručno zašila usne. Jedan od čuvara to video i smejao joj se. U julu iste godine devojčica, mlađa od 10 godina, skinula se gola i pozvala grupu odraslih da stave prste u njenu vaginu. U februaru 2015. druga devojčica je pokazala na svoju vaginu i rekla da ju je jedan azilant rezao.
U izveštajima našlo se ukupno sedam prijava seksualnog nasilja nad decom, 59 puta prijavljeni su napadi na decu, 30 puta dokumentirani su slučajevi dece koja su se samopovređivala, dok su čak 159 puta prijavljeni slučajevi dece koja su pretila da će pribeći samopovređivanju.
Izveštaji su pisali ljudi koje je zaposlila australijska vlada
Izveštaji iz Naurua pokazuju neverovatne činove očaja. Jedna je žena doživela je slom nakon što joj je u oktobru 2015. rečeno kako će morati da rodi dete u logoru. "Daću svoje dete Australijancima da brinu o njemu", rekla je čuvarima. "Ne želim da ga rodim ovde i odgajam u ovoj prljavštini."
Ovi dokumenti podižu pitanja o tome kako se prijavljuju informacije na Nauruu, jednom od dva australijska kampa za azilante. Dodatno ističu ozbiljnu zabrinutost za dobrobit dece i odraslih koji borave na tom izolovanom ostrvu. Pokazuju kako su australske vlasti propustile da reaguju na rane znakove opasnosti i kako se nisu provele istrage u slučajevima seksualnog nasilja nad decom.
A najpogubniji deo tih dokaza tiče se izveštaja koje su dokumentirali sami zaposleni logora. Ti socijalni radnici, čuvari, učitelji i lekari imaju dužnost da se brinu za hiljade azilanata zatočenih na ostrvu.
Nauru je, inače, najmanja ostrvska država na svetu u kojoj živi manje od 10.000 ljudi. A Australija nudi operativnu podršku lokalnim vlastima što je čini direktno odgovornom za užase koji se onde događaju. Prema poslednjim dostupnim podacima na Nauruu je boravilo 442 ljudi: 338 muškaraca, 55 žena i 49 dece. U drugom australijskom logoru takvog tipa, onom na ostrvu Manusu, Australijanci drže 854 azilanta, svi su muškarci.
Australijsku imigrantsku politiku UN kritikuje već duže vreme.
Gardijan piše kako je te uznemirujuće dokumente objavio zbog toga što smatra da Australijanci imaju pravo da znaju kako se njihova vlada odnosi prema ljudima koji borave na Nauruu i Manusu, kampovima za koje australijski poreski obveznici godišnje izdvajaju 1.2 milijarde dolara.
Ti dokumenti, inače, pokrivaju razdoblje u kojem su australijske organizacije za zaštitu ljudskih prava kao i službeni organi vlasti navodno sprovodili istrage o zbivanjima u ta dva ozloglašena logora. Svaka od tih istraga završava time što australijske vlasti navode kako rade na poboljšavanju uslova u kampovima za azilante.
Parlament je podržao takvu imigrantsku politiku. Tako je u aprilu 2015. australijski ministar imigracije Piter Duton poručio je da Nauru želi da pretvori u sigurno mesto. Da svojim zaposlenim naložio da učine sve što je u njihovoj moći da se pobrinu za to da se uslovi u australskim logorima za azilante poboljšaju.
Vilson Sekjuriti, kompanija koja se brine za bezbednost na Nauruu, poručila je u australijskom parlamentu kako vodi robustnu politiku, procedure i procese kako bi podržala operacije na Nauruu. "Optužbe za seksualno zlostavljanje tretiraju se brzo i sasosjećajno. Čim Vilson Sekjuritiprimi neku optužbu, odmah preduzimamo nužne korake kako bismo rešili slučajeve."
Međutim, nakon curenja ovih dokumenata postalo je jasno da nije tako. Mnogi od azilanata koji borave na Nauruu u dokumentovanom dvogodišnjem periodu nisu imali priliku da napuste ostrvo. Neki su dobili dopuštenje da ostrvo napuste na jedan dan, ali su bili pod strogim nadzorom. Drugima je dopušteno da se pridruže domicilnoj zajednici, ali im je i dalje bilo zabranjeno napuštanje ostrva.
Ovi dokumenti dokazuju i ono o čemu se pisalo još i ranije: pristup Nauruu strogo je kontrolisan. Incidenti koji se događaju prijavljuju se tek povremeno, a australijska politika prećutkuje afere povezane s logorima za azilante i sprečila je protok informacija.
Silovanja su svakodnevna pojava
Kako su pokazala izveštaji, seksualno nasilje nad mladim ženama stalna je pojava na tom ostrvu. U jednom od dokumenata zapisana je i prijava mlade žene kojoj je rečeno kako se nalazi na listi čekanja koju su sastavili lokalni čuvari. Radi se o listi na kojoj su navedene sve slobodne azilantkinje koje su čuvari smatrali poželjnima. "Primila je ponude da je se oplodi nakon što izađe iz logora", stoji u izveštaju.
Drugi, u nizu sličnih dokumenata, otkriva kako je savetnik Vilson Sekjuritija jednoj ženi koja je prijavila silovanje rekao kako su silovanja u Australiji uobičajena pojava te kako se silovatelji ne kažnjavaju. Priča postaje i traumatičnija kad joj se doda da ju je čuvar nakon prijave silovanja upitao zašto nije vikala kad joj se to dogodilo. "Moraš prihvatiti da bi tvoj silovatelj na Nauruu mogao postati tvoj prvi sused. Osim toga, moraš svog sina podučiti tome da se prema njemu odnosi s poštovanjem", rekao joj je čuvar.
Postoje i optužbe da vozači autobusa redovno slikaju azilantkinjete da potom njihove fotografije koriste pri masturbaciji. A dokumentirani su i slučajevi u kojima se muškarcima preti da će biti silovani kao i slučaj žene koja je zapretila samoubojstvom ne prestanu li muškarci da je diraju.
Bivša savetnica s ostrva je sve potvrdila
"Ne radi se o jednom izolovanom slučaju. Da se radi o samo jednom slučaju i da je odgovor vlasti na to nasilje bio nepostojeći, tad bi se možda na tome moglo i poraditi. Problem je u tome što mislim da se ovde radi o sistemskom izostanku procesiranja zločina i razumevanja celokupne situacije", kaže savetnica.
Zdravstveni stručnjaci već dugo upozoravaju na psihičke posledice uzrokovane dugotrajnom izolacijom, a ovi spisi vrlo slikovito prikazuju kako se te posledice manifestuju.
U izveštaju je opisan i slučaj devojčice koja je doživela psihotičnu epizodu nakon što je njena majka pretrpela spontani pobačaj. Neprestano je imala halucinacije deteta koje ju je pratilo. "Nije sigurna radi li se o muškarcu ili o ženi, ali zna da ima tamno lice i da je veličine deteta. Halucinacija joj preti smrću, a ponekad je navodi i na samoubistvo", zapisao je neko od zaposlenih u Nauruu.
Doktor Piter Jang, bivši upravnik australjskog psihijatrijskog sistema za azilante, potvrdio je da stopa suicidalnosti nakon šest meseci provedenih u izolaciji raste. "To se događa zbog beznađa koje je najjači okidač za samoubistva. Neki oblici samopovređvianja poput šivenja usana imaju elemente protesta i već su ranije dokumentiovanii u zatvorima. Zatvorenici se tim činom služe kako bi ukazali na sopstvanu bespomoćnost.Poslednjih nedelja čitav svet uzdrman je načinom na koji se Australija odnosi prema azilantima, o čemu je prvo pisao SiEnEn.
Izvor: Nedeljnik.rs