Pravda

Rusija bi trebalo da se pomiri da je „igra završena“, poručio je Vilson u intervjuu dnevnom listu „Pobjeda“, povodom ulaska Crne Gore u NATO. Ovaj zvaničnik Alijanse bez pardona je uputio otvorenu podršku crnogorskim vlastima povodom slučaja navodnog „državnog udara“, ocenivši da postoje „uznemiravajući znaci o jakom i sumnjivom uticaju Rusije“ u Crnoj Gori, ustvrdivši, uz to, da smo, kako kaže, „svi videli ruske nacionaliste“ u ovom slučaju. Naravno, svi znamo da je u prirodi ljudske psihologije da čovjek obično i nesvesno vidi baš ono što želi. Ali kada je u pitanju politika — e tu ljudi isključivo vide upravo ono što im je u interesu. Utoliko, ovu izjavu treba posmatrati samo kao potvrdu da su crnogorski izbori i suštinski bili „NATO izbori“, pa kroz tu prizmu treba gledati i na sve okolnosti i izjave vezane za ovaj događaj. Ali ono što zaista izaziva zabrinutost jeste pokazano zeleno svijetlo režimu, sudstvu i naročito tužilaštvu za obračun sa opozicijom, i pored nebrojenih kontradiktornosti u ovom slučaju. „Uveren sam da će crnogorski sistem obezbediti da bezbednosne snage pouzdano upravljaju ovakvim slučajevima i sprečavaju ih. Imate sudstvo, posebno tužilaštvo koje pomaže i koje je pokazalo šta zna. Pustimo da Crna Gora pokaže svetu kako rukovodi ovim procesom“, veli Vilson za „Pobjedu“.
Kao što se vidi, Vilsonu očigledno ne manjka poverenja u crnogorske institucije. Razume se, sve dok su u službi evroatlantskih integracija. A kako Crna Gora „rukovodi ovim procesom“ odlično se vidi. Da li nakon američke podrške sledi još brutalniji obračun režima sa opozicijom i protivnicima učlanjenja te zemlje u NATO, brzo će biti poznato. Istovremeno, danas je u Istanbulu na zasedanju Parlamentarne skupštine NATO-a generalni sekretar Jens Stoltenberg energično pozvao članice Alijanse da požure i ubrzaju proces ratifikacije protokola pristupanja Crne Gore tom vojnom savezu. Takođe, bitan detalj je da je i lider SDP-a Ranko Krivokapić, koji je prisustvovao ovom događaju, zamolio Stoltenberga da „založi svoj lični i profesionalni autoritet“ kako bi se proces ratifikacije što pre okončao. Da li to znači da bi u slučaju dolaska na dnevni red ove teme u crnogorskom parlamentu njegov SDP ipak ušao u skupštinu i glasao za ulazak zemlje u NATO i pored najavljenog bojkota opozicije, ostaje pitanje za razmišljanje. Dakle, očigledno je u zvaničnim krugovima Alijanse sve prisutnija atmosfera urgentnosti i pritiska povodom ubrzanog pristupanja Crne Gore tom vojnom savezu. Možda je razlog takvog stanja okolnost da je novi američki predsednik i njegova politika i dalje nepoznanica za većinu NATO birokratije. A možda se razlog zabrinutosti ovih elita upravo krije u nedavnoj izjavi Henrija Kisindžera da je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp „najunikatniji i najnezavisniji“ lider SAD. Izvor: rs.sputniknews.com