Pravda

Po tom scenariju, koji se pominje, neće se ići na ustavne promene, za koje su neophodni glasovi srpskih poslanika, već bi se samo izmenio Zakon o BSK tako što bi se u njega "umetnule" zakonske odredbe o oružanim snagama, a one bi se i dalje nazivale "bezbednosne". Tzv. kosovski premijer Isa Mustafa, navodno, zatražio je od ministara i stručnjaka za pitanja bezbednosti da pronađu modalitete pretvaranja BSK u "oružane snage" jer lista "Srpska" odbija da se vojska formira putem ustavnih izmena. Potpredsednica tzv. kosovskog parlamenta Jasmina Živković kaže da bi, ukoliko bi se preoblikovanje BSK u oružane snage dogodilo putem zakona, tada bila potrebna samo prosta većina poslanika i srpski glasovi ne bi bili obavezni. - Pitanje je kako će izmenjeni zakon koji bude uveo oružane snage moći da se primenjuje, ako je protivan Ustavu koji ne predviđa oružane snage? Takav akt mogao bi da se obori pred Ustavnim sudom - kaže Živkovićeva. O BSK tzv. kosovski ustav kaže da one "štite građane i zajednice Kosova na osnovu zakonskih nadležnosti". Upravo ovo pominjanje "zakonskih nadležnosti" u Prištini se smatra zaobilaznicom koja bi omogućila da se BSK, mimo ustavnih izmena, pridoda oružani karakter. Šef skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun kaže da uvođenje oružanih formacija na "mala vrata", makar se u njihovom nazivu ne pominjala vojska, nije prihvatljivo za Beograd: - To bi samo remetilo međuetničke odnose i ugrožavalo stabilnost. Setimo se da je BSK nastao iz Kosovskog zaštitnog korpusa, a on je bio saučesnik u pogromu Srba 2004. godine. Osim toga, Rezolucija 1244 ne predviđa druge oružane snage na KiM, osim međunarodnih. Portparol tzv. Vlade Kosova, Arban Abraši, potvrdio je da se radi na pripremi zakonskog akta koji će omogućiti transformaciju BSK i da su pitani stručnjaci NATO, i predstavnici manjina na Kosovu.