Pravda

U srpskoj javnosti je u jednom trenutku stečen utisak da je inicijativa o članstvu Kosova u UNESKO-u prazan metak šiptarskih vlasti u Prištini, međutim, poslednje Dačićeve izjave pokazuju da je stvar veoma opasna i nadomak realizacije. Dačić je prvo izvestio da je Albanija predložila organizaciji UNESKO da uvrsti na sledećoj sednici temu učlanjenja Kosova, a zatim rekao da predstoji i teška borba. Dačić je naveo da su Kosovo podržale 44 zemlje, ali nije istakao da članstvo Kosova u UNESKO podržavaju vodeće članice Evropske Unije. Među njima su najistaknutiji "srpski prijatelji iz Evropske Unije", a to su Nemačka, Francuska i Austrija, naravno, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Od drugih, za Srbiju značajnih zemalja, tu su i Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati. Podsećamo, srpska vlada je najavila da će do kraja godine biti otvorena pregovaračka poglavlja sa Evropskom Unijom, a prištinski mediji celu stvar interpretiraju kao početak procesa priznavanja Kosova. Naime, Srbija želi da otvori najteže poglavlje prvo, a to je 35. poglavlje koje se tiče statusa Kosova, a da će biti tako potvrdili su i lideri Evropske Unije. Prištinski list "Gazeta Ekspres" posebno se bavio ovom temom. Srpski mediji su objavili da će EU otvoriti pregovaračka poglavlja sa Srbijom 18. decembra, a prvo poglavlje se tiče statusa Kosova, piše Gazeta Ekspres, ocenjujući da 18. decembra kreće proces priznavanja Kosova od strane Srbije. Da li je podrška Kosovu za članstvo u UNESKO samo intro u proces koji otpočinje u decembru, ostaje da se vidi, ali malo je argumenata koji govore da bi moglo biti drugačije. Upravo zbog ovih najavljenih procesa, teško su izvodljivi prevremeni izbori o kojima Srbija priča u poslednje vreme, sem ukoliko povod za eventualni pad vlade ne bude upravo sadržan u aktu otvaranja, kako ko tumači, pregovaračkih poglavlja sa EU, odnosno, procesa priznavanja Kosova od strane Srbije. Slučaj UNESKO-a će biti još jedan enciklopedijski primer dvostrukih aršina politike koju vodi Zapad prema Srbiji, pa tako isti političari koji govore da je "suverenitet i nepovredivost granica" princip koji niko ne sme rušiti - u slučaju dok pričaju o Ukrajini i Krimu, na Kosovu i Metohiji zaboravljaju u potpunosti i na suverenitet i na teritorijalni integritet Srbije. Paralelno, dok Vučić i Dačić dobijaju aplauze od Merkelove, Olanda i Kurca zbog "sprovođenja reformi na putu ka Evropskoj Uniji", Tači i družina dobijaju od tih istih ono za šta se lažno okrivljuje Vladimir Putin da radi u Ukrajini. Posebno je interesantno da su istaknuti partneri Srbije, Ujedinjeni Arapski Emirati, takođe potpisnici predloga za članstvo Kosova u UNESKO. Prosto, nemoguće je zaključiti gnusni princip saradnje koje imamo sa njima, a koji se svodi na to da "mi njima dajemo Beograd na vodi, a oni nama uzimaju manastire na Kosmetu". Pasivna politika, maskirana u spektar aktivnosti sa SPC i SANU na polju "branjenja srpskog kulturnog i verskog nasleđa na Kosmetu", jasan je pokazatelj slabosti vlade Srbije da liderima EU na direktniji način pokaže svoje neslaganje sa "otimanjem srpskih manastira i crkava". Nedostatak zvaničnog demarša, kao najbezazlenijeg udarca koji se može naneti podnosiocima ove incijative, jasno govori da se Srbija u slučaju UNESKO-a ponaša kao polu-država, odnosno, da je integritet Srbije u svakom smislu duboko povređen i narušen, ali pokazuje i ono najvažnije, a to je da Srbija ne može voditi politiku evrointegracija bez ogromne štete po srpski narod i srpsku državu. Iz svega do sada viđenog, jasno je da Srbija neće ulaziti ni u kakvu snažniju borbu niti posezati za efikasnijim instrumentima u odbrani Kosova i Metohije. Kako se stvari budu odvijale za UNESKO, tako će Srbija proći i u decembru kad krenu "pregovaračka poglavlja o priznavanju Kosova". Zemlje koje su potpisnici predloga Albanije o primanju Kosova u UNESKO su: Albanija, Austrija, Bahrain, Beliz Burkina Faso, Čad, Kosta Rika, Obala slonovače, Danska, Dominikanska Republika, Salvador, Estonija, Finska, Francuska, Gabon, Gambija, Nemačka, Gana, Grenada, Gvineja, Haiti, Honduras, Irska, Jordan, Latvija, Lesoto, Holandija, Oman, Panama, Papa Nova Gvineja, Katar, Saudijska Arabija, Senegal, Slovenija, Somalija, Južni Sudan, Švedska, Togo, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Velika Britanija, Tanzanija, Vanutu i Sjedinjene Američke Države. Interesantno je primetiti da od zemalja u regionu, uz Kosovo je stala Slovenija, ali ne i Hrvatska. Ključ i razlog tome je verovatno dijalog koji se vodi o Alojziju Stepincu. Jasno je da je Vatikan izvršio uticaj na hrvatsku vladu da se drži distanciranom u slučaju "otimanja svetosavskog nasleđa od Srba" kroz primanje Kosova u UNESKO.

Pročitajte još:„Naši“ i „Obraz“ oblepljuju Srbiju plakatima protiv VučićaTadić: Nikako neću u vladu sa Vučićem

Izvor: Pravda