СПЦ: Основана комисија за дијалог о канонизовању "усташког кардинала"

31-05-2015 14:16 Друштво Издвојено Србија

БЕОГРАД - Сабор Српске православне цркве одлучио је да прихвати дијалог с Римокатоличком црквом поводом намере да канонизује кардинала Алојзија Степинца, а за председника Комисије за дијалог именован је митрополит загребачко-љубљански Порфирије.

Алојзије Степинац - "усташки кардинал" (Фото: isra-news.net)

Ту одлуку Сабор СПЦ је донео на редовном заседању, које је завршено јуче. Свети Синод ће, по налогу Сабора, образовати одговарајућу комисију и разговараће се о Степинчевој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, а у контексту српско-хрватских односа у 20. веку. Против канонизације Степинца су и СПЦ и државни врх, а председник Србије Томислав Николић је тим поводом прошле године писао папи Фрањи, са којим ће се састати у септембру. Протекле седмице Николић је о тој теми разговарао у Београду с кардиналом Куртом Кохом, председником Папског савета за промоцију хришћанског јединства и према информацијама са састанка, упозорио Ватикан да одустане од канонизације Степинца. Николић је изразио забринутост да би одлука о проглашењу Степинца светим нарушила све до сада урађено на побољшању односа Србије и Хрватске. Степинца је Римокатоличка црква 1998. године прогасила за блаженог, што је пресудан корак ка проглашењу за светитеља. У српској јавности Степинац је познат пре свега као челник "Цркве у Хрвата", односно надбискуп загребацки из времена НДХ, 1941-1945. године. Степинац, којег део историчара препознаје као духовног оца "Ендехазије", у којој је убијено око милион људи, од којих је највећи број Срба, унет је у римокатолички календар као "блаженик", а својевремено га је папа Јован Павле Други верницима препоручио као "новог заступника пред Богом".

Прочитајте још:ЈЕЗИВИ ДЕТАЉИ НАПАДА У САРАЈЕВУ: 30 муслимана тукло 5 Срба – претили клањем и псовали „Је#ем ти мајку четничку“!ПОТПУНА АГРЕСИЈА: Украјина данас извршила 28 напада на ДНР ЗАВРШЕН САБОР СПЦ: Отвара се дијалог са Ватиканом

Степинац се, наиме, као заштитник хрватске цркве приклонио врху НДХ на целу са Антом Павелићем тако што се укључио у фундаменталне структуре режима - војску, као викар, и Хрватски сабор, као његов члан. Октобра 1946. године загребачки суд осудио је Степинца на 16 година затвора и присилног рада и на губитак политичких и грађанских права због сарадње са усташама и окупатором. Био је пет година у затвору Лепоглава, одакле је пуштен крајем 1951. године од када се налазио у некој врсти кућног притвора у родном Крашићу, Јастребарско, недалеко од Загреба, све до смрти 1960. године. Извор: Танјуг