Правда

“Нарцисоидна личност са дисфункционалним детињством и неприхваћена међу вршњацима, налази утеху у непрекидном иградњу игрица пре него што ће на интернету пронаћи мрачне информације и постати опседнута екстремистичком литературом. Савршен рецепт за производњу масовног убице.” Ово је само део застрашујуће приче Норвежанке Осне Сејерстад, која се у књизи о Андерсу Берингу Брејвику бави највећом трагедијом у историји ове мирољубиве нације после Другог светског рата. “Један од нас - Прича о Андерсу Брејвику и масакру у Норвешкој” разматра унутрашњи живот човека који је 2011. починио језиви злочин. Она анализира његову прошлост, тражећи у њој разлоге који су га на то навели. “Постоји толико различитих чинилаца, разлога и ‘неразлога’. Психолошки, лични и политички разлози”, каже Сејерстадова за news.com.au. Ова жена, која је изградила каријеру пишући о тероризму широм света, истиче да је битну улогу свакако играла чињеница да је био занемарено дете. “То не значи да морате да постанете терориста, али битно утиче на то каква ћете личност постати”, каже она. У књизи сазнајемо да је Брејвик растао без оца, да му је мајка била дисфункционална и да је често мењао старатеље. “Један психолог тврди да је требало да га одвоје од мајке. У једном тренутку га је волела, а у следећем мрзела, а то је најгоре што можете да урадите детету”, наводи ауторка. Мајка "сексуализовала" Брејвика Из извештаја дечјег психолога објављеног у “Норвешкој трагедији” Огеа Борчгревинка, сазнајемо да је Венке Беринг “сексуализовала” свог четворогодишњег сина и говорила му да би волела да је мртав. Постала је опседнута страхом да ће некога напасти, а у време док је још сисао говорила му да је “агресиван” и да се “лепи као фластер”. Редовно је добијао батине од ње, али четворогодишњи малишан би се правио да га ништа не боли и смешио се “с висине”, баш као што је то чинио и много година касније, на суђењу због масовног убиства. Све већа свест о неприпадању довела је Брејвика до тачке без повратка, уверена је Осне Сејерстад. Пошто је у раној младости изгубио осећај припадности, његов живот је постао очајничка потрага за сигурним местом, на коме ће се осећати као код куће. Он се упорно труди, али константо наилази на одбијање и завршава за компјутером, где три године игра игрице 16 сати дневно. Нешто је уништено у његовом детињству и више никоме не може да верује. Брејвик је на суду изјавио да је почео да планира напад још 2002. године. Да би обезбедио новац за обуку и експрименте са експлозивом, основао је предузеће за компјутерско програмирање. Пошто му је фирма пропала, вратио се кући код мајке и његово здравствено стање се погоршало. Проводио је дане играјући “World of Warcraft” и “Call of Duty 2”, вежбајући масакр у виртуелном окружењу. “Вероватно не би било могуће без интернета. Свет у који улази све је удаљенији од стварног света, то су сајтови који шире говор мржње и реторику ултрадеснице”, каже она. “Ако не успостављате односе у животу, препуштени сте себи, нема никога да вас усмери на прави пут и постајете све луђи”, објашњава Осне Сејерстад. “Бојао се блискости. Нешто је уништено у његовом детињству и више никоме не може да верује.” Усамљеност и фрустрираност довели су Брејвика до најмрачнијих страница на интернету. Фасцинирала га је антиџихадистичка ултрадесничаркса пропаганда. Почео је да пише свој манифест од 1.500 страница, својеврсну комбинацију цитата из екстремистичких расправа и властитог дневника. Има клуб српских и руских фанова Фантазирао је о друштву у коме владају мушкарци, филозофирао о повратку вредности из 1950-их година, “вредностима које никада нисмо имали” и о чисто белој, хришћанској, нацији. Истовремено, то је био приручник о томе како да направите бомбу и постанете терориста. Брејвик се разликовао од типичних масовних убица гимназијалаца, који обично желе да се освете због живота којим су незадовољни и убијају и себе да не би морали да одговарају за ужасне злочине. Брејвик је хтео да му се суди. Желео је да га свет види, да искористи прилику да обзнани своју поруку мржње. Приликом уласка у судницу 2012, подигао је руку у знак фашистичког поздрава. Његова мисија, међутим, није успела. Има мали фан клуб, који углавном чине руски и српски десничари, али “није постао херој”, каже Сајерстадова. Она се нада да ће Брејвикова прича допринети да људи науче нешто више о тероризму: како да препознају ране наговештаје и зауставе “склоности ка екстремизму”, каква је присудна међу младима на Западу који одлазе у Сирију да се придруже Исламској држави. “Брејвик и ИСИС имају много тога заједничког”, објашњава она: идеју о супериорности, при чему једна група одлучује о судбини осталих”, наводи она.

Прочитајте још:Ко је заправо „Украјинац“?НАСА открила шокантне тајне транскрипте

Извор: Блиц