Правда

Разлику између агрегатних стања у већини случајева могуће је препознати само захваљујући чулу вида. Али научници, који се баве проучавањем ових и нешто сложенијих стања, попут плазме, колоида и Бозе-Ајнштајновог кондензата, одлучили су да детаљније испитају својства сваког стања, попут густине, хемијског састава и проводљивости материјала. Када је међународни тим физичара, хемичара и стручњака за материјале тестирао физичке особине новог материјала, створеног у лабораторијским условима, открио је нешто невиђено до сада – материју која се у исто време понашала као изолатор, суперпроводник, метал и магнет. Нови материјал настао је уграђивањем атома рубидијума у кристалну решетку молекула од 60 атома угљеника – фулерена. Захваљујући могућности контролисања даљине атома и притиска у оквиру структуре фулерена мењањем атома рубидијума, научници су наишли на фазу у којој се материјал трансформише из изолатора у проводник. Овај процес назива се Јан-Телеров ефекат, а први пут је представљен 1937. године. У складу са тиме, нови материјал назван је Јан-Телеров метал. Ова врста метала могла би да омогући стварање суперпроводника о којем научници и инжењери широм света сањају деценијама.

Прочитајте још:Потенцијални хит: Машина за мотање сарме! (ФОТО, ВИДЕО)Забио је тоалетни папир у маслац. Овај једноставни трик може вам спасити живот!

Предност суперпроводника било би изостајање отпора који се јавља приликом протока електрона, карактеристичан за материјале попут алуминијума или бакра. То значи да би знатно ефикасније преносили електрицитет, а самим тим би дошло и до значајне уштеде новца. На десетине материјала са овим својством већ постоји, али је потребно подвргнути их изузетно ниским температурама (-108 степени Целзијуса) да би испољили жејену ефикасност. Иако стручњаци још увек не знају који је узрок ове појаве, једно је сигурно: енергија неопходна за њихово хлађење скупља је од оне која би била добијена наведеним процесом, што их тренутно чини неупотребљивим. Управо ту би Јан-Телеров метал могао да ступи на сцену – ово је први пут да је Јан-Телеров ефекат уочен у пракси. Даљим проучавањем тога како се процес одвија, научници би могли да стекну идеју о томе како би било могуће произвести суперпроводник који би, за разлику од досадашњих материјала, био довољно ефикасан и на вишим температурама. Истраживање, које је спровео универзитет Тохоку у Јапану на челу са доктором Космасом Прасидесом, објављено је 17. маја у часопису “Science Advances”. Извор: Бизнис инсајдер