Pravda

Ove zahteve, kao i pitanje članstva u međunarodnim organizacijama, staviće na briselski sto Albanci sa KiM u nastavku dijaloga, čime bi pregovore praktično mogli da uvedu u pat poziciju. Jer, čak i upuštanje u raspravu o ovim temama praktično bi značilo priznavanje nezavisnosti lažne države, što naše vlaste ne žele da prihvate. Sva ova sporna pitanja Priština će pokušati da "ugura" u kalendar nove faze dijaloga o normalizaciji odnosa sa Beogradom u Briselu, čiji se nastavak očekuje 9. februara. Osim toga, albanska strana pokušava da oteže i sa dogovorom oko Zajednice srpskih opština što više, kako bi se u međuvremenu Beograd uslovljavao ustupcima na drugim poljima. A srpska strana insistiraće da se na stolu nađu imovina, položaj SPC i garancije za povratak raseljenih. Pod ratnom odštetom, kako nam prenosi analitičar Fatmir Šeholi, Priština podrazumeva nadoknadu za 127.000 razorenih kuća tokom rata, za imovinu koja je bila u društvenom vlasništvu, a koju su uništile srpske snage, kao i kompenzaciju porodicama čiji su članovi nastradali. - Priština traži i vraćanje penzija Albancima, a iz procesa sukcesije očekuje i deo blaga SFRJ, kao i vojne i diplomatske objekte bivše države - navodi Šeholi.

Pročitajte još:Islamisti jordanskog pilota zapalili u kavezu i objavili videoOboren ukrajinski avion iznad Luganska, vojnici u kotlu se spremaju da pobegnu

Naš sagovornik ocenjuje da se ovi zahtevi ne mogu brzo razrešiti, pa kada bi postali deo briselskog procesa, on bi mogao da se otegne i čitavu deceniju: - Dijalog o normalizaciji mora biti oročen, pa su, po mom viđenju, ove teme za međunarodnu arbitražu. Politički analitičar Dušan Janjić kaže za naš list da je zahtev Prištine da se otvore teme sukcesije i odštete, isto što i zahtev Beograda da se otvori pitanje imovine preduzeća i ko je koliko ulagao: - Jedna ista tema se naziva drugačijim imenom. Priština će insistirati da je posredi dijalog o sukcesiji, jer time želi da predstavi javnosti srpsko "priznavanje" nezavisnosti, dok će Beograd držati da su razgovori statusno neutralni, kakvi i jesu. Koja pitanja i kojim redosledom će stizati na briselski sto, umnogome će zavisiti od nove posrednice u dijalogu - visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Federike Mogerini, a, pritom, ne treba zaboraviti da je u poslednjem izveštaju EK o napretku Srbije ka EU zatražena "nova era odnosa" sa Prištinom. Izvor: Novosti