Pravda

Novinar podseća da su još 1. decembra 2014. godine predsednici država imali sastanak (peta sednica rusko-turskog Saveta za saradnju najvišeg stepena). Tada su postavljena pitanja o postizanju trgovinske razmene dveju zemalja u obimu od sto milijardi dolara, izgradnji ruske nuklearne elektrane „Akuju“ u oblasti Mersil na jugu Turske i o energetskoj saradnji. „Ovaj sastanak Redžepa Tajipa Erdogana i Vladimira Putina protekao je veoma dobro u delu razgovora koji se ticao biznisa, ali je bio nešto manje dobar u sferi pitanja u vezi s regionalnom politikom“, navodi stručnjak za Tursku, predavač Instituta za politička istraživanja iz Grenobla Žan Marku. Ipak, potom se dogodio incident s avionom Su-24 koji je promenio njihove odnose. Novinar smatra da se ova situacija ne može posmatrati kao „grom iz vedra neba“. Levjer navodi da se napetost između Ankare i Moskve pojačavala srazmerno povećanju prisustva Rusije u Siriji. Turska zahteva odlazak predsednika Sirije Bašara el Asada s vlasti od 2011. godine, iako su, kako navodi saradnik Instituta za politička istraživanja iz Pariza Bejram Balsi, turski i sirijski lider ranije bili u veoma dobrim odnosima. „Na početku ’arapskog proleća‘ Redžep Tajip Erdogan je mislio da će uspeti da urazumi Bašara el Asada“, smatra Balsi. To se, međutim, nije dogodilo. „Incident s vojnim avionom dogodio se posle pokušaja pomirenja Francuske s Rusijom radi stvaranja međunarodne jedinstvene koalicije protiv DAEŠ-a (takozvane Islamske države)“, ukazuje stručnjak. Budućnost ove koalicije i dalje nije određena, ali Tursku brine mogućnost njenog stvaranja, jer bi to izolovalo Ankaru u njenom „maksimalističkom stavu“ prema Asadu, smatra Igor Delanoe, zamenik direktora analitičkog centra „Observo“. Istovremeno, ova koalicija bi Rusiju postavila u centar sirijske igre. Prema mišljenju novinara, Turska najviše gubi u ovom sukobu, jer njena ekonomija zavisi od energetskih isporuka Rusije. Pored toga, Ankara je u prvim redovima sirijskog sukoba, s obzirom na to da je njena granica sa Sirijom dugačka 800 kilometara. Otuda se poslednjih dana može uočiti pomirljiviji ton, u pokušaju da se smanji napetost s Moskvom. Turska je primila više od dva miliona izbeglica, a imala je terorističke napade u Suruču i Anakari koje je organizovao ID, navodi Balsi. „Sve dok teško sirijsko pitanje ne bude razrešeno, diplomatski odnosi Turske i Rusije će u svakom slučaju ’plivati u mutnoj vodi‘. Ipak, saradnja Moskve i Ankare nikada nije bila toliko važna da bi okončala građanski rat u kojem je od 2011. godine poginulo 250.000 ljudi“, zaključio je Levjer.

Pročitajte još:Barak Obama je glavni američki instrument za vrbovanje u Islamsku državuIZ PRVE RUKE: Zapažanja ruskog „novinara“ sa ratišta u SirijiOVAKO JE ISLAMSKA VOJSKA KRENULA PUT EVROPE: Islamisti ukrali na desetine hiljada blanko pasoša!

Izvor: rs.sputniknews.com