Правда

Драстичан прилив избеглица, којем сви сведочимо, намеће питање како ће Европа изгледати за једну деценију. Према речима стручњака, као последицу миграционог таласа имаћемо делимичну промену демографске карте Европе, што ће допринети и промени њене етничке структуре. Промене ће бити најосетније у оним земљама са мањим бројем становника, док се у нашој држави неће значајније осетити, јер се претпоставља да ће веома мали број избеглица остати у Србији. Демограф Горан Пенев објашњава да ће промене бити уочљиве, будући да се арпаско становништво драстично разликује од европског. - Иако данас долази на хиљаде избеглица, није искључено да кроз одређено време њихов број нарасте на милион, јер им опстанка у матичним државама нема... То ће несумњиво утицати на промену демографске карте целе Европе. Али то није ништа ново. О томе сведочи ситуација у Француској, где је дошао огроман број људи из Африке и ту се населио. Па ви сада, када одете у Париз, уопште немате осећај да сте у Француској, онда погледате фудбалску репрезенатацију Француске и схватите да ту малтене нема Француза - објашњава Пенев. Наводећи да миграциони таласи већ пола века у континуитету мењају етничку структуру Европе, Александар Кнежевић, доцент Географског факултета у Београду на одсеку за демографију, каже да ће промене у етничкој структури услед тренутног прилива миграната бити најмање видљиве у Немачкој. - Првенствено зато што Немци чине 91 одсто становништава од 82 и по милона људи, колико их живи у тој држави, па долазак миграната тај баланс не би могао да поремети. Са друге стране, у оним земљама које су малобројније, долазак миграната би могао да се промени структуру, а ту првенствено мислим на Аустрију, Швајцарску или земаље Бенелукса. Али треба нагасити да је Европа веома обазрива, и да се константно предлажу квоте за број миграната који могу да остну у једној земљи. За Србију сам убеђен да се ништа неће променити, јер никоме од тих људи није циљ да остане код нас - закључује саговорник. Уколико буду усвојене квоте које је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер недавно објавио, Немачка ће збринути 40.000 људи, а Француска од 30.000 од 160.000 азиланата који ће бити пребачени из Италије, Грчке и Мађарске. Званичници ЕУ раније су рекли да ће предложити да Унија збрине додатних 120.000 људи - у Немачкој њих 31.443, а у Француској 24.031. Шпанија ће према новом плану примити 14.931 избеглицу, Пољска 9.287, а Холандија 7.214. По 4.500 избеглица збринуће Белгија и Швајцарска, а Аустрија 3.640. За Хрватску је одређена квота од 1.064 особе, а за Словенију 631.