Pravda

- Jedan od pet nasilnika je psihopata, a na njih programi rehabilitacije ne utiču, te stalno ponavljaju svoje greške. Naše istraživanje pokazalo je zašto se to događa i nadamo se da će pomoći u sprečavanju nasilja u budućnosti - tvrdi profesorka Šila Hodžins s Univerziteta u Montrealu. NJen saradnik i kolega dr Najdžel Blekvud s Kraljevskog koledža u Londonu dodaje da se psihopate po mnogo čemu razlikuju od običnih kriminalaca. Neosetljivi - Obični kriminalci su veoma osetljivi na pretnje, imaju preku narav i agresivni su, dok psihopate nisu osetljive na pretnje, prilično su hladni i njihova agresivnost je unapred smišljena. Sad smo prikupili dokaze da oba tipa kriminalaca imaju abnormalnosti u mozgu, i to od najranijeg detinjstva - kaže dr Blekvud. Oni veruju da bi za stvaranje programa koji bi omogućili rehabilitaciju psihopata bilo nužno identifikovati nervne mehanizme koji utiču na nasilno ponašanje. - Koristili smo magnetnu rezonancu kako bismo proučavali moždanu strukturu psihopata, običnih kriminalaca i normalnih ljudi. Kod psihopata smo otkrili strukturne abnormalnosti i u sivoj i u beloj masi - kaže Hodžinsova. Učenje - Kako bi se ponašali u skladu s pravilima, ljudima je neophodno da uče i pomoću kazni, realnih i imaginarnih - kaže Blekvud i dodaje: - Većina ljudi ne istrčava pred autobus jer zna šta može da im se dogodi i kakve su posledice. Kazni su svesni i nasilni kriminalci bez psihopatije. Međutim, mozak psihopata uvek radi tako da vidi samo pozitivne konsekvence određenog ponašanja, ali ne i negativne. Zbog toga nikakvo kažnjavanje ne može da promeni njihovo ponašanje.

Pročitajte još:Sve smo bliže nuklearnoj apokalipsi

Dvoje naučnika dodaju da ovo otkriće može pomoći u razvoju programa kojima bi se od malih nogu sprečavalo kriminalno ponašanje. O psihopatiji - Psihopatija je trajni poremećaj ličnosti - Psihopate uglavnom nemaju intelektualne poremećaje i često su natprosečno inteligentni - Glavne promene su na emocionalno-voljnom planu ličnosti - Za psihopate se kaže da su daltonisti za ljudska osećanja i društvene moralne vrednosti Izvor: Kurir