Pravda

Prezimena u našim krajevima se tek od 1842. godine, naredbom kneza Aleksandra Karađorđevića, uvode kao obavezan vid identifikacije. Ranije prezimena nije ni bilo, već su umesto njega Srbi i narodi sa Balkana dodavali naziv plemena iz kojeg potiču. Prezimena su najčešće nastala po imenu oca, ali i po zanimanju roditelja, mesta u kome je porodica živela, kao i po očevom nadimku.

Pročitajte još:

(VIDEO) Neobjašnjiva pojava usred zaleđenog jezera

Kompanija Pej pal od 8. oktobra pušta punu uslugu za trgovinu u Srbiji

Tako su Srbi u Budimu nosili prezimena poput Gužva, Debeljković, Erceglija, Živin, Kljakavi, Kobila, Tot, ali i Majstor, Mali, Šteta, Čupavi i Čarapa. Neobična su i prezimena poreklom iz Hercegovine, a koja se mogu čuti i u Srbiji. Takva su na primer: Agbaba, Guzina i Guzičić, Istinić, Prdić, ali i Zaklan i Prdavica. Tu je i prezime Habenšus, Avram, Tupeša, ali i Jakuš, Šipka, Kartal, Bencuz i Drakul. Može zvučati smešno i kada se nekome predstavite, pa uz svoje ime glasno izgovorite prezIme Zvijer, Osoba, Četnik, Kuga, Dronjak ili pak Bu. Ima i onih koja danas zvuče vulgarno kao što su Špička, Kenjalo, Kurić i Karagaća. Međutim, ona su ranije imala drugačije značenje. Gaće su ranije bile naziv za pantalone, a ne za donji veš, pa je prezime Karagaća značilo da je u pitanju neko ko nosi crne pantalone. Takođe, Kur je praslovenska reč za petla, pa odatle potiče i to prezime. Izvor: Vesti onlajn