Pravda

Mihajlović je, na svečanoj akademiji u Kladovu, rekla da bi tome svakako doprinela izgradnja hidroelektrane Đerdap 3, ističući da je to jedan od strateških projekata. "Obeležavamo danas 50 godina početka radova na hidroelektrani Đerdap i to je za Srbiju bio veoma značajan i ogroman graditeljski poduhvat, i tada i danas, ali ono što je opomena za sve nas jeste da moramo da gradimo i da se bavimo proizvodnjom električne energije", rekla je Mihajlović. Na pitanje kada će početi izgradnja Dejrdapa 3, Mihajlović je rekla da se o tom važnom projektu govori već dugi niz godina, a da su pre oko godinu i po dana počeli prvi razgovori sa Rumunijom, bez obzira na to što će ta hidroelektrana biti na srpskoj strani. "Verujem da smo blizu toga da razgovaramo i sa potencijalnim partnerima koji bi ušli u izgradnju jednog takvog projekta. To je za Srbiju značajno, jer je to mogućnost da na neki način čak utičemo na cenu električne energije u regionu", rekla je Mihajlović. Svečanoj akademiji u Kladovu prisustvovali su i ministar energetike Aleksandar Antić, ambasador Rusije Aleksandar Čepurin i direktor EPS-a Aleksandar Obradović. Hidroenergetski i plovidbeni sistem "Đerdap 1", kompleksan je i višenamenski objekat, izgrađen 10 kilometara uzvodno od Kladova odnosno na 943. kilometru Dunava od ušća u Crno more. Izgradnja tog sistema počela je 7. septembra 1964. godine, a prvi agregati pušteni su u rad 6. avgusta 1970. godine, istovremeno i na srpskoj i rumunskoj strani. To je i dalje najveća hidrotehnička građevina na Dunavu, ukupne dužine 1.278 metara, a reč je o simetričnoj konstrukciji, projektovanoj tako da i Srbija i Rumunija, koje deli Dunav, raspolažu istim delovima glavnog objekta.

Pročitajte još: (FOTO) Bokser Predrag Kovačević odbranio titulu svetskog šampiona pa proslavio sa Vojislavom Šešeljem

Obe zemlje imaju po jednu elektranu, brodsku prevodnicu i po sedam prelivnih polja od ukupno 14, koliko ih ima u zajedničkoj prelivnoj brani. Simetralu objekta čini državna granica. U elektrani je montirano šest hidroagregata, a ukupna snaga elektrane je 1.026 megavata. Hidroagregati su sa takozvanim Kaplanovim turbinama, čiji prečnik kola iznosi oko 9,5 metara i do tada u svetu nisu građene turbine većeg prečnika. Obe elektrane su međusobno povezane tako da u slučaju potrebe agregati elektrane na srpskoj strani mogu isporučivati električnu energiju u mrežu na rumunskoj strani i obratno. Izvor: Tanjug