Pravda

BEOGRAD - Kompanija „Novosti“ uskoro će objaviti knjigu Željka Pržulja „Ruka anđela“. Tema romana su Sarajevski atentat i događaji koji su usledili posle Principovih hitaca, u Prvom velikom ratu. Gavrilo Princip, Apis, vojvode Stepa i Živojin Mišić, atentat na prestolonaslednika, Cerska i Kolubarska bitka, odbrana Beograda, jezivi događaji u logorima za Srbe u Doboju, precizno su opisani u istorijskim koordinatama. Istovremeno, ti događaji su kulise na kojima su „strašne godine“ presrele živote običnih seljaka iz familije Vujičić. Pržulj se čvrsto držao istorijskih činjenica i sleda, ne dozvolivši da zbog romaneskne strukture, umetnička sloboda pobedi istoriju. * Radili ste deset godina na knjizi. Istraživali Sarajevski atentat i Prvi svetski rat, pričali sa potomcima aktera događaja. Šta se tačno dogodilo pre 100 godina u Sarajevu? - Prava istina o samom atentatu verovatno se nikada neće saznati. Tačno je da je Gavrilo Princip pucao i istraga je ustanovila da je ispalio dva metka. A, ubio je Ferdinanda i Sofiju, ranio Poćoreka, plus se jedan metak zario u drveni krov otvorenog automobila. Ferdinand je stradao od metka u vrat, a na njegovoj uniformi su nađene još dve rupe od hitaca, od kojih ga je jedan pogodio u nogu. Istovremeno, pored mladobosanaca u Sarajevu se, po istom poslu, nalazio meksički plaćeni ubica koji je prethodno u Londonu iz Rotšildove banke podigao 10.000 američkih dolara. Kao i tri ugarska plemića za koje su pretpostavlja da su u grad na Miljacki došli da ubiju prestolonaslednika. Ustanovljeno je i da Princip nije pucao iz pištolja koji mu je dao major „crnorukac“ Voja Tankosić, a zna se i da je Apis stopirao planove atentata, procenjujući da bi šteta po Srbiju bila ogromna. Srbija je i zvanično preko ambasadora Jovana Jovanovića obavestila Beč o mogućnosti atentata prilikom posete Sarajevu. Ipak on je stigao u Sarajevo i dogodilo se ono što je pokrenulo lavinu događaja. KONCENTRACIONI LOGORI