Правда

У зениту хладног рата 1950-их година, руководиоци обавештајних служби као што су Ален Далс из Централне обавештајне агенције (ЦИА) и Џеј Едгар Хувер из Федералног истражног бироа (ФБИ), енергично су ангажовали некадашње нацисте свих категорија као тајне, антисовјетске шпијуне, преноси данас лист „Њујорк тајмс” позивајући се на обелодањене податке. Докази о повезаности америчке владе са нацистичким шпијунима почели су да избијају на видело још '70-их година, али на хиљаде записа из обелодањених докумената, заједно са интервјуима са многобројним садашњим и бившим владиним званичницима, данас показују да је владино ангажовање нациста било „далеко дубље” него што се раније знало. Сазнаје се и да су званичници настојали да забашуре те везе током најмање пола века после рата, наводи се у тексту њујоршког листа. Током 1980-их, позивајући се на „заштиту поверљивости података”, званичници ФБИ чак ни ловцима на нацисте при америчком Министарству правде нису желели да кажу шта знају о 16 осумњичених нациста који живе у САД, а који су тада, заправо, сви радили као обавештајци ФБИ. Ричард Брајтман, професор холокауста на Америчком универзитету и члан владиног тима за обелодањивање докумената о ратним злочинима, каже да је моралност регрутовања бивших нациста ретко када узимана у обзир. „Све је то произишло из неке врсте панике, страха да су комунисти страховито моћни и да ми нисмо имали довољно адута”, објашњава он. Америчке обавештајне службе су веровале да је вредност коју је имала употреба бивших нациста против Руса односила превагу над оним што је један званичник назвао „моралним пропустима” у њиховој служби Трећем рајху.

Прочитајте још: ЕКСКЛУЗИВНИ ВИДЕО: Ево шта раде српски војници у Либану!

Тако је ЦИА је унајмила једног бившеф официра С С снага као шпијуна током 1950-их, иако је закључила да је он вероватно крив за „мање ратне злочине”. Неки међу ангажованим шпијунима су, међутим, пре тога били на врло високим позицијама у нацистичкој хијерархији, а један од њих је С С официр Ото фон Болшвинг, некадашњи ментор и главни помоћник Адолфа Ајхмана, творца антијеврејског плана „Коначно решење”. Подаци показују да је ЦИА после рата не само унајмила њега као шпијуна у Европи, већ га је преселила заједно са породицом у Њујорк 1954. Нацистички шпијуни су за америчке агенције 1950-их и 1960-их обављали разне задатке - од опасних до тривијалних, па су тако обучавани за могући напад Русије, ангажовани за проучавање поштанских марки совјетског блока у потрази за скривеним значењем или инфилтрирани у зоне под руском контролом, мада су се многи показали недораслим задацима. „Америчке службе су директно или индиректно унајмиле велики број бивших званичника нацистичке полиције и источноевропских колаборациониста који су очигледно били криви за ратне злочине, а информације које су говориле да је реч о искомпромитованим особама биле су лако доступне”, казе Норман Года, историчар са Универзитета на Флориди. Года, који је члан тима за обелодањивање тајних података, сматра да је укупан број нациста којима је поверена улога шпијуна вероватно и много већи, али да многа документа остају у тајности и дан данас, због чега је немогуће утврди њихов тачан број. Колико је познато, ниједан од шпијуна данас није жив, наводи „Њујорк тајмс”, уз напомену да ЦИА није желела да да коментар за овај чланак. Извор: Политика