Pravda

Istovremeno predstavnici Beograda i Prištine govorili su uglavnom o potrebi normalizacije odnosa kao preduslovu da i Srbi i Albanci žive bolje. Rajhel je, na četvrtom Beogradskom bezbednosnom forumu, naveo iskustvo Nemačke, koja je, kako je rekao, u prošlosti počinila najveći genocid i nanela patnje svetu, a danas je okružena prijateljima i saveznicima. Nemačka je postigla pomirenje, društvo je prošlo proces suočavanja s prošlošću i prihvatilo gubitak teritorija, rekao je on na panelu "Srbi i Albanci 2025. kao prijatelji i saveznici: kako postići ovo?". Rajhel je izjavio i da će pregovori Srbije sa EU o članstvu biti okočani kada Srbija ispuni sve uslove, uključujući normalizaciju odnosa s Prištinom. Proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, prema njegovim rečima, odvija se paralelno sa procesom pristupanja Srbije EU i to je ono što Berlin želi da održi. Šef Kancelarije EU na Kosovu Samjuel Žbogar izjavio je da u EU nema dogovora o statusu Kosova, ali da je implementacija Briselskog sporazuma uslov i za proces pridruživanja Srbije, u okviru poglavlja 35, kao i za napredak Kosova, u vidu odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Pročitajte još: Počuča: Sve manje me bole ruke(FOTO) Šta je zajedničko Vučiću, Nikoliću, Tadiću, Dinkiću i Jovanoviću sa Gans en’ Rouzis!?Premijer Vučić o Istoku i Zapadu, evrointegracijama, ekonomiji, budućnosti…

On je ocenio da je možda preterano očekivati da Srbi i kosovski Albanci postanu prijatelji i saveznici, ali da je cilj dijaloga Beograda i Prištine normalizacija odnosa. Cilj dijaloga Beograda i Prištine je, prema njegovim rečima, pre svega "normalnost" - da se postignu normalni odnosi između Beograda i Prištine, normalna mogućnost pristupanja Kosova EU, normalna situacija na samom Kosovu. Žbogar je rekao da je proces normalizacije "maraton", koji obuhvata tri faze: prva je bilo postizanje Briselskog sporazuma, druga će biti implementacija, a treća konsolidacija dijaloga, koja podrazumeva povezivanje civilnih društava, medija, angažovanje poslanika i poslovnih ljudi... To je, prema njegovim rečima, jedini način da se postigne dugoročna normalizacija odnosa. Predstavnici Beograda iskazali su, na panelu, više optimizma u pogledu budućih odnosa Srba i Albanaca, dok su učesnici iz Prištine bili uzdržaniji. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ocenio je da bi Srbi i kosovski Albanci 2025. godine mogli da budu saveznici i prijatelji, ali da će to zavisiti od poteza koje političari u Beogradu i Prišitni budu preduzimali narednih godina Đurić je kazao da je, politički, sve završeno potpisivanjem Briselskog sporazuma, ali da bi ciljeve, prema njegovom mišljenju, trebalo postaviti više. On je rekao i da je Beograd predložio otvaranje kancelarije za vezu Privredne komore u Prištini, i obratno, i da će to uskoro biti ostvareno, ali da je moglo da se postigne mnogo više da je imao u Prištini partnera spremnog da i sam preduzme neke korake. Beograd i Priština se, prema njegovim rečima, neće dogovoriti oko statusa, ali moraju da se fokusiraju na rešavanje svakodnevnih problema i pozitivne primere zajedničke istorije. Đurić je primetio da je ponekad lakše voditi razgovor s predstavnicima generacija koje nisu učestvovali u sukobima i napomenuo je da na "određenim visokim položajima" i dalje ima ljudi koji su direktno učestvovali ili su bili vođe u ratu. Potpredsednica Narodne skupštine Gordana Čomić primetila je da je "ono što smo videli u prošlosti jedna te ista paradigma - srpska i albanska intepretacija istorije". To treba promeniti i razgovarasti o tome kako će naša deca i unuci živeti 2025. godine, a očekivanja ljudi zavise od onog što im se nudi, rekla je Čomić. Viši analitičar Inicijative za evropsku stabilnost Besa Šahini ocenila je da dve zemlje ne mogu biti saveznici ako jedna zemlja smatra da je ona druga njen deo, a glavni urednik prištinskog dnevnika "Koha ditore" Agron Bajrami rekao je da prijateljstvo i savezništvo ne postoje među nejednakima. "Potrebni su iskreni razgovori o tome gde smo. Sporazum je postignut u nejednakoj situaciji. Srbija je dobila status kandidata i počela pregovore, a Kosovo je u teškoj situaciji. To je dogovor dve nejednake strane", rekla je Šahini. Bajrani je ocenio da nije realno očekivati prijateljstvo i savezništvo Srba i Albanaca do 2025. godine. "Mislim da se to može postići, ali ne u tom roku", rekao je on i podsetio da ni dijaloga ne bi bilo bez pritiska EU. Prema njegovim rečima, potrebno je da se prevaziđe problem statusa. Beogradski bezbednosni forum, u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Evropskog pokreta u Srbiji i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koji je okupio 450 učsnika, traje do 2. oktobra. Izvor: Tanjug