Уместо тога, улази се у фазу у којој се муниција и опрема морају гомилати у знатно већим количинама. Није то више теорија са папира, већ правац који се већ претаче у конкретне бројке – око 8,5 милијарди евра планирано је за муницију до 2030. године, према речима министра одбране Себастијана Лекорнија.
Паралелно с тим, Француска већ тестира и прилагођава своју тактику новим условима. На пример, хеликоптери типа Феннец већ су коришћени за пресретање беспилотних летелица, што се показало као једно од практичнијих решења у односу на скупо обарање дронова ракетама.
Истовремено, ловци Рафале добили су јефтиније ракетне системе у односу на раније конфигурације. То није без разлога – искуства са савремених ратишта показују да трошак често постаје једнако важан као и ефикасност.
Ту се отвара шира слика. Француске власти тренутно сарађују са две комерцијалне компаније које развијају јефтине пресретачке дронове. Један од та два програма још није у потпуности разрађен, али смер је јасан – смањити трошкове и повећати доступност средстава за борбу против беспилотних система, који су у последње време постали кључни фактор на терену.
Заменик начелника ваздухопловних снага Француске, генерал Доминик Тардиф, у разговору за Политицо наглашава да се војна стратегија већ преиспитује. Основа за те промене нису апстрактне процене, већ конкретна искуства из Украјине и са Блиског истока. Према његовим речима, Париз процењује да би већ до краја ове деценије могло доћи до директног оружаног сукоба са Русијом.
Управо та два сукоба – украјински и блискоисточни – директно утичу на одлуке о томе какво ће оружје Француска развијати, куповати и користити у наредним годинама. Генерал отворено каже да се анализира све што може да се научи из тих ситуација, било да је реч о садашњим операцијама на Блиском истоку или потенцијалним сценаријима на источном крилу Европе.
У том контексту, један од највећих проблема који су ти сукоби разоткрили јесте недостатак дронова у западним арсеналима. Истовремено, показало се да је њихово обарање класичним ракетама прескупо.
Та неравнотежа између цене и учинка тера војске да убрзано траже алтернативна решења, што објашњава зашто се сада толико улаже у развој јефтинијих система.
Тардиф посебно наглашава још једну ствар – доминација у ваздуху од самог почетка сукоба. По његовој процени, то је пресудно. У случају Украјине, Русија није успела да одмах успостави такву надмоћ, због чега се сукоб претворио у дуготрајно исцрпљивање, у којем су дронови постали централно средство борбе.
Ипак, исти саговорник упозорава да би у евентуалном сукобу са НАТО-ом Русија могла да стекне предност у ваздушном простору.
„Знамо како да се носимо с тим, ако будемо имали средства“, рекао је генерал, остављајући утисак да планови постоје, али да много тога зависи од ресурса и брзине прилагођавања.
Занимљиво је да сам генерал није улазио у детаље на основу којих Париз процењује да би до таквог сукоба могло доћи већ за две до три године. Та процена остаје негде између стратешке анализе и политичке процене, без јасног јавног образложења.
И ту се, можда, крије најважнији слој целе приче. Француска очигледно убрзава припреме, мења доктрину и улаже озбиљан новац, али остаје отворено питање да ли су ове процене реална антиципација будућих догађаја или пре сигнал савезницима и јавности да се време комфора неповратно завршава.
Webtribune