Најновије

Пролеће одлуке за НИС: Да ли је крај преговора са МОЛ-ом близу?

Продужењем оперативне лиценце Нафтној индустрији Србије до 20. марта омогућено је да компанија настави увоз сирове нафте, прераду у Рафинерији Панчево и редовно снабдевање домаћег тржишта. Ипак, кључни датум остаје 24. март, до када би преговори о власничкој структури требало да буду закључени, пише РТС.

Доцент на Факултету политичких наука Страхиња Обреновић оцењује да продужење лиценце значи стабилност у кратком року, али не и коначно разрешење ситуације, пише РТС.

- Продужење лиценце значи континуитет снабдевања, али не и крај неизвесности - каже Обреновић.

Истиче да је одлука америчког ОФАК-а пре свега важна за очување стабилности тржишта.

- Ово продужење лиценце означава континуитет снабдевања домаћег тржишта и омогућава даљи увоз сирове нафте. То је порука да преговори имају подршку, али ситуација и даље није разрешена - наглашава Обреновић.

Подсећа да је остављен рок до 24. марта за закључење купопродајног уговора, али да још нема јасних обриса коначног решења.

- Био бих опрезан када је реч о постизању коначног договора. Руска страна није спремна да лако препусти имовину коју поседује широм света, а видели смо и на другим примерима да су преговори знали да се продуже или промене правац - објашњава Обреновић.

Према његовим речима, држава Србија мора бити укључена у цео процес због свог акционарског удела, али и због енергетске безбедности.

Регионална неизвесност и европски контекст

Питање власништва над НИС-ом не одвија се изоловано, већ у ширем регионалном и европском контексту. Мађарска и Словачка траже начине да обезбеде стабилне испоруке, док Хрватска као транзитна земља има важну улогу у снабдевању.

- Све утиче на све. Мађарска и Словачка покушавају да одрже сигурност набавке, а ту се преплићу санкције, политичке одлуке и комерцијални интереси -  каже Обреновић.

Подсећа да су на снази различита тумачења европских санкционих пакета, као и да је укљученост Европске комисије додатни фактор у решавању регионалних енергетских питања.

Енергетска безбедност кључна реч

Говорећи о домаћем тржишту, Обреновић оцењује да су количине нафтних деривата за сада довољне, али упозорава да Србија мора дугорочно да планира.

- Најбитније је да се очува сигурност снабдевања. Не само нафтом, већ и природним гасом, с обзиром на то да нам и ту предстоје важни рокови. Енергетска безбедност је кључна реч - истиче доцент ФПН-а.

На глобалном плану, раст потражње за нафтом и геополитичке тензије додатно компликују ситуацију.

- Имамо комбинацију политичких, техничких и климатских фактора – оно што се често назива ‘савршена олуја’. Енергетска транзиција је у току, али обновљиви извори још нису довољни да замене фосилна горива у потпуности - објашњава Обреновић.

Закључује да је циљ Европске уније да до 2050. године постане климатски неутрална амбициозан, али да ће геополитичке околности и конкурентност привреде утицати на темпо и обим тих промена.

- Пред нама је период изазова у формулисању енергетске политике. Оно што се сада одлучује имаће последице у годинама које долазе - поручује Обреновић.

Марковић: Крај марта – рок реалан, али натегнут

Аналитичар у области енергетике Жељко Марковић каже да план да се уговор између Гаспромњефта и потенцијалног купца потпише до краја марта амбициозан.

- Може бити реалан, али је натегнут. Постоји притисак Офак-а да се трансакција што пре оконча, али има ту доста питања која тек треба решити. То није процес који се завршава за дан или два -  истиче Марковић.

Према његовим речима, није искључено ни ново продужење рокова, уколико се покаже напредак у преговорима.

- Могуће је да ће доћи до још једног продужења и лиценце и рока за преговоре, али под условом да америчка страна види конкретан прогрес - додаје Марковић.

Санкције оставиле траг на пословање

НИС је више од годину дана под снажним утицајем санкција, што се одразило и на финансијске резултате компаније.

- Највећи утицај имао је последњи квартал, када рафинерија није радила, 2025. година је завршена са негативним резултатом - подсећа Марковић.

Он наводи да су санкције условиле и повећано формирање залиха сирове нафте, што је додатно оптеретило пословање.

- Држање великих залиха, промене цена на тржишту, али и губитак дела тржишта – све је то оставило трага. Велике компаније су, због сигурности снабдевања, тражиле друге добављаче - објашњава Марковић.

Посебан проблем представљало је и пословање Петрохемије, која је такође бележила губитке.

Регион под додатним притиском

Ситуацију додатно компликује блокада нафтовода "Дружба" и поремећаји у снабдевању Словачке и Мађарске. То, према оцени Марковића, представља дестабилишући фактор за читав регион.

- Не можемо рећи да је тржиште стабилно. Оно је и даље врло осетљиво. Ако компаније попут МОЛ-а морају да се окрену скупљим алтернативама, то може утицати и на цене деривата у региону - наглашава аналитичар.

Продужавање америчких санкција Русији за још годину дана, додаје, шаље јасан сигнал.

- То је порука да Америка нема намеру да попусти. Сви актери у процесу, било да говоримо о НИС-у или о другим компанијама, морају показати конкретне резултате - закључује Марковић.

Извор: РТС

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Nema dostupnih vesti.

Најновије вести - Ратни извештаји

Nema dostupnih vesti.
VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

Nema dostupnih vesti.