Управо том рутом пролазило је чак 90 одсто терета који се возом превозио између Кине и Европске уније. Реч је о каналу који је, како пише Политико, само прошле године чинио 2,1 одсто укупне трговине ЕУ и Кине, а данас већ 3,7 процената.
За платформе као што су Тему и Шеин, то је био прави спас – роба је долазила брзо и јефтино.
Званична Варшава поручује да ће „саобраћај бити обновљен чим граница буде потпуно безбедна“. Ипак, тон саопштења, наглашава Политико, више личи на трајну одлуку него на привремену меру. Ако се покаже да је ово ново правило, питање је како ће се европско-кинески токови робе даље развијати.
У исто време, на другом крају света, Кина тестира сасвим другачији пут. Контејнерски брод „Истанбул Бриџ“ испловио је 20. септембра из луке Нингбо-Џоушан – највеће луке на свету – и кренуо на 18-дневно путовање ка британској луци Феликстоу.
На том путу прате га ледоломци, јер је рута преко Северног мора Русије захтевна и непредвидива. До сада је то био изолован експеримент, али Пекинг сада јасно циља да од овог пролаза направи редовну линију ка Европи.
Да ли се заиста отвара нова епоха поморског саобраћаја? „Све у свему, Арктик се отвара“, објашњава Малте Хамперт, оснивач Арктичког института у Вашингтону.
„Пре двадесет година био је залеђен. Данас, када се лед повлачи, ствари изгледају сасвим другачије и јавља се ново интересовање.“ Он додаје и нешто шире: „Арктик је први регион на планети где климатске промене директно преобликују геополитичку мапу.
Да није тих промена, Русија не би експлоатисала нафту и гас на северу, Кина не би слала бродове кроз Арктик. Ово је први пут да природни фактори тако брзо и драматично померају границе у светској трговини.“
Хамперт иде и корак даље – указује да значај није само у брзини испорука. Арктички пут је 40 одсто краћи од руте кроз Суец, Медитеран и Сингапур, а уз то доноси мање геополитичке неизвесности.
Ако се покаже одрживим, могао би постати права алтернатива постојећим правцима. Али питање је – колико брзо ће се то заиста догодити и да ли ће бити довољно интереса и стабилности да се претвори у трајни ток?
Једно је сигурно: док Европа затвара врата на копну, северни океан отвара нова. Да ли је то само пролазни експеримент или почетак новог поглавља у глобалној трговини, остаје да се види.
Извор: webtribune.rs