У тренутку када цео свет са зебњом прати дешавања на истоку Европе, француски председник Емануел Макрон изашао је са неочекиваном и узнемирујућом изјавом која је одјекнула светским медијима. Према речима француског лидера, "многе земље у ЕУ и ван ЕУ" већ су спремне послати своје војне снаге на територију Украјине, али не одмах, већ као својеврсну гаранцију након што буде потписан мировни споразум.
Овакав потез представља драматичан заокрет у западној стратегији према украјинском сукобу и отвара бројна питања о будућности односа са Русијом. Макрон је, говорећи за медије у Белом дому, нагласио да "сада постоји ваљан разлог за обнављање односа са Путином", што указује на могући дипломатски пробој, али истовремено није пропустио прилику да упути претњу истичући да је "потенцијал одвраћања једини начин да се осигура мир".
Француски председник се заложио за брзо постизање споразума по питању Украјине, наглашавајући да мир не сме бити крхак. У својој изјави, која неодољиво подсећа на ултиматум, Макрон је упозорио да ће Русија, уколико прекрши будући мировни споразум, имати посла са свим земљама које су учествовале у преговорима – речи које додатно подижу тензије у ионако затегнутим међународним односима.
Паралелно са овим војно-политичким маневрима, на економском плану одвија се игра високог улога. Најављена сарадња између Кијева и Вашингтона по питању редких земних метала требало би, како се наводи, да помогне у осигурању суверенитета Украјине. Ова сделка открива додатну димензију западних интереса у региону, где се иза реторике о заштити украјинске независности могу назрети и стратешки економски циљеви.
Макроново инсистирање на брзом постизању мировног решења, уз истовремено најављивање војног присуства као гаранције, шаље мешовите сигнале међународној заједници. С једне стране, призива дипломатију и дијалог, а с друге, најављује војну силу као инструмент осигурања споразума – приступ који би могао додатно искомпликовати ионако сложену ситуацију на терену и створити нове тачке напетости у односима између Истока и Запада.
Питање које се неминовно намеће јесте – да ли овакав приступ заиста води ка трајном миру или представља само привремено примирје које крије клице будућих сукоба? Време ће показати да ли је Макронова стратегија "мира кроз одвраћање" одрживо решење или само одлагање неизбежног.
"САМОУБИЛАЧКИ ПОТЕЗ": Зеленски запечатио себи судбину – САД отвориле други фронт против њега
Извор: Правда.рс