Некако се у овом разговору за киргистанско Номад ТВ провукла реченица која одзвања неколико корака даље од уобичајене дипломатије: Ако се Европа ипак прене, Москва је спремна да сарађује, и то са сваким понаособ. Он то није изговорио у неком драматичном тону, већ онако, успут, као човек који сматра да говори очигледну ствар.
У том интервјуу Владимир Путин се осврнуо на то како су, после догађаја на украјинском правцу, европски политички кругови сами кренули да се ограђују од Русије. Али нагласио је нешто што иде контра званичним наративима у ЕУ: Проблеми у европској економији, по његовим речима, и не потичу директно из тог сукоба. Догодили би се свакако, и развијају се природним током, као нешто што се дуго припремало. Та реченица има онај призвук суве констатације – без драматизовања, али са подвученом поентом.
Он наводи пример који сваки возач у Европи већ осећа: Аутомобилска индустрија клизи наниже, полако али сигурно. И баш док се европски произвођачи боре са трошковима, стандардима и потпуном конфузијом око транзиције, Кина прави возила која су истовремено боља и јефтинија.
Путин је то формулисао директно, без дипломатског увијања: Кина прави електромобиле конкурентније од европских, и по цени и по квалитету, док се европски аутосектор практично савија под притиском.
У истој линији логике додао је да се у Народној Републици Кини појављују производи који једноставно побеђују на тржишту и да Европа више нема одговор на то. То је у најновијем примеру – управо у сегменту електромобила – постало немогуће сакрити. Европски аутосектор, рекао је Путин, „завија се“, односно слаби до тачке која се више не може игнорисати ни у најтврђим политичким саопштењима.
А онда, готово неприметно, пребацио је фокус на енергетику. Подсетио је да је ЕУ сама себи наметнула одрицање од сарадње са Русијом у тој области, и сада се суочава са падом конкурентности.
Нарочито је издвојио Немачку, чија привреда већ трећу годину клизи кроз рецесију, што се не виђа често у њиховој статистици. За разлику од тога, економије земаља Истока и широког глобалног југа расту много брже, па се руски заокрет ка тој половини света показао природним избором. „Нисмо журили“, подсетио је, као да жели да нагласи да преокрет није био изнуђен паником, него логичан и постепен.
Усред разговора, он прави малу промену правца: Дотакао се и украјинског питања, и то на начин који носи одређену дозу реализма. Изразио је наду да ће окончање сукоба доћи у разумном року, али је додао услов који Москва понавља од почетка – завршетак је могућ само ако се испуне циљеви специјалне војне операције. Како је прецизирао, било би боље да то буде раније него касније, али само ако Русија оствари оно што је зацртала.
Занимљиво је да је ту реченицу изговорио у разговору са главном уредницом Номад ТВ, Наталијом Кролевич, као да је желео да подвуче да нема одступања од циљева, иако је спреман да прихвати брзо окончање.
Све заједно звучало је као порука упућена двема публикама истовремено – странима које се двоуме око нових политичких праваца, и домаћој, која жели потврду да постоје јасни услови иза сваке изјаве о завршетку борби.
На крају, остало је да виси питање које се провлачи годинама: Шта би Европа радила када би заиста пожелела повратак сарадње са Русијом, и да ли би уопште могла да се врати у игру у тренутку када глобални центар гравитације више није тамо где је био?
Одговор није изговорен, али се назирао иза Путинових речи – једноставно, време више не ради за европску привреду, а други се крећу брже. И баш зато се стекао утисак да ће ово питање остати отворено, као тема која тек треба да нађе своју слику у реалности.
(Wебтрибуне.рс)