Скок популарности подједнако је забележила и немачка канцеларка Ангела Меркел, чије су мере дале одличне резултате у борби против ширења заразе, као и премијер Италије Ђузепе Конте иако његова земља има једну од највиших стопа смртности од короне у свету. Аналитичари кажу да је то феномен који се обично бележи у време велике кризе и предвиђају да ће свим лидерима рејтинзи пасти након окончања пандемије.
Ујединитељи народа
Рејтинг Меркелове, која је пре кризе изазване коронавирусом имала најнижу популарност за 15 година на функцији канцеларке, порастао је за 11 процената. Према последњим истраживањима, њој је популарност скочила на невероватних 79 одсто. Аналитичари кажу да је раст рејтинга права реткост у случају политичара који су на власти више од деценије, али је у њеном случају оправдан, будући да Немачка, после Шпаније, Италије и Француске, има највећи број оболелих у Европи, али истовремено и једну од најнижих стопа смртности.
Међутим, није само Меркеловој скочила популарност. Италијански премијер Конте има највиши рејтинг од 2018, кад је дошао на власт. Упркос томе што је влада у Риму закаснила с увођењем рестриктивних мера, па Италија сада има једну од највиших стопа смртности на Старом континенту, Контеу је популарност скочила за невероватних 27 процената, на чак 71 одсто.
Слично се догодило и француском председнику Емануелу Макрону и британском премијеру Борису Џонсону, који нису баш најбоље одговорили на кризу насталу услед епидемије коронавируса. Макрону, који је пре кризе био прилично непопуларан у земљи, популарност је скочила за 14 одсто, на 51 проценат, иако је према оценама аналитичара, касно увео рестрикције. С друге стране, Џонсону, који је у почетку потпуно игнорисао вирус, а онда се и сам разболео и једва преживео, рејтинг је скочио за пет одсто и сад износи 52 процента.
Аналитичари кажу да је популарности лидерима у свету скочила јер их народ види као ујединитеље.
- Грађани се осећају рањивима и у опасности су, те своје поверење дају политичарима на власти не би ли их заштитили. То се зове "ефекат уједињења око заставе", који је досад забележен само у Америци. У питању је феномен раста популарности председника САД током међународних криза или ратова. На пример, Џорџ Буш млађи, иначе веома непопуларан, имао је рејтинг од чак 90 одсто након терористичких напада 11. септембра 2001. То је био највиши рејтинг једног председника у историји САД - наводе стручњаци.
Опозиција на паузи
С друге стране, неки овај феномен објашњавају тиме што су током сваке кризе паузирани напади опозиције на власт.
- Поделе су остављене по страни, а извештавање медија је уједначеније. Кад критика утихне, то даје шансу лидерима да их народ види у много позитивнијем светлу - кажу аналитичари.
Шта год да је разлог раста популарности лидера, стручњаци су сагласни у једном - она је кратког даха.
- Оваква ситуација је неодржива. Популарност светских лидера поново ће пасти кад прође пандемија. Којом брзином ће се то догодити, то у овом тренутку нико не зна, али са сигурношћу се може рећи да ће она пасти. Све што се овако подигне, мора исто тако и да падне - закључак је аналитичара.
Популарност
Ангела Меркел
79% популарност
+11%
Ђузепе Конте
71% популарност
+27%
Емануел Макрон
51% популарност
+14%
Борис Џонсон
52% популарност
+5%
Трамп популарнији него икад
Чак је и амерички председник Доналд Трамп популарнији него икад. Упркос томе што га сви оптужују да није реаговао довољно брзо да би спречио ширење заразе, његов рејтинг порастао је за пет процента и сада износи 49 одсто, највише откако је 2017. ушао у Белу кућу.
Доналд Трамп
49% популарност
+5%
Прочитајте ОВДЕ зашто Путин каже да Руси нису Спартанци.
Извор: Информер