Због тога, свака од земаља је у данима иза нас водила своју политику, окренуту пре свега ка себи. Свој егоизам, ЕУ је показала игноришући позиве за помоћ из Италије, своје чланице, која ју је пак пре добила из Кине, него од најближих суседа.
Уз то, Унија је забранила и извоз опреме ван својих граница, што је укључивало и Западни Балкан.
Крах европских вредности уживо
Међутим, ту није крај, имајућу у виду оно што се ових дана може прочитати - наводно задржавање у Чешкој 680.000 медицинских маски и једног броја респиратора намењених Италији.
Проблеми и са Пољском где је, како медији извештавају, задржана сва медицинска средства која је Италија добила од Црвеног крста Кине.
Речју - на делу је сумрак солидарности и поништавање свих европских вредности које гледамо уживо.
На то није остао имун ни Западни Балкан, који је у предворју ЕУ годинама уназад и који је, бар тих првих дана, "извисио" за помоћ и солидарност јер су се сви остали понашали по принципу "спасавај се ко може".
Тим рецептом се руководила и Србија, чији је председник Александар Вучић управо то сурегисао прошле недеље рекавши да "европска солидарност не постоји", и да је она "само лепа бајка" у чему, бар се у први мах чинило, уопште није погрешио, због чега се Србија, по том принципу, окренула Кини.
А како је то изгледало у пракси?
Иако нема европске земље која се не суочава са пандемијом корона вируса, свака од њих је на то имала сопствени одговор, без икакве координације, не обавештавајући једна другу шта ради и предузима тим поводом, и то је једна врста проблема.
Дуга су кораци које је предузела сама ЕУ, чије су чланице најпре одлучиле да затворе своје границе за грађане из суседних држава, и у складу са стим и за прилив становништва из окружења. Тачније, у циљу обуздавања пандемије корона вируса, на 30 дана уведена је привремена забрана уласка у простор Шенгена. Али, то није једина ствар која је дошла као одговор.
Ограничење извоза медицинске опреме
Такође, Унија је ограничила извоз медицинске опреме за државе ван ЕУ, који је дозвољен само уз изричито одборење влада држава чланица. У преводу, чак и да је неко хтео нешто да увезе из неке од земаља и то уредно плати, то није могао да учини. Нажалост, то се махом и дешавало.
- Ширење корона вируса у ЕУ је изазов за наш здравствени систем, морамо да заштитимо наше медицинске раднике који су на првој линији одбране од овог вируса. Такође, морамо да им обезбедимо заштитину опрему, маске, рукавице и заштитна одела - поручила је председникца Европске комисије Урсула фон дер Лајен пре десетак дана.
"Корона вирус је владе и институције ЕУ бацио у хаос, а договоре и солидарност је појела маца" - између осталог пишу немачки медији сликовито описујући шта се дешава у Унији.
- Настала је слика губитка контроле на националном и пре свега европском нивоу, а Европска комисија је тек сада схватила да је реч о суштини њене кредибилности и о будућности Европе - наводи се у истом тексту.
У међувремену, и након првих брзоплетих и егоистичних потеза, Унија се ипак мало сабрала, па је накнадно постигла договор о заједничкој набавци медицинске опреме, и координацији међу државама. Определила је новац за развијање вакцине против корона вируса, а донацијама омогућила да се земље Западног Балкана колико-толико осете да су њен део.
Ипак, и без обзира на то, горак укус у устима оставља чињеница да не да се није прославила на почетку кризе, већ напротив, урадила је све што се од ње није очекивало и, многи ће рећи, пала на испиту који је сама себи задала (демократија, солидарност, људска права, хуманост...).
Без ефикасног одговора
Како објашњава асистент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић, и на примеру мигрантске кризе, а сада и овом са Ковидом 19, показало се државе унутар ЕУ најпре полазе од националног нивоа, а онда траже заједничке одговоре.
- То са једне стране показује одсуство јасног и ефикасног одговора, а са друге стране треба имати на уму да ЕУ захтева поштовање процедура, што је у исто време и њен дефицит јер због сложености система не може да одговори у датом тренутку - прича Сурлић.
Како каже, овде смо прво имали ситауцију да се границе затварају, па тек онда одговоре саме ЕУ.
На питање да ли је Унија на овом примеру пала на испиту, он каже да ће се то тек видети након кризе, али оно што се на овом примеру може видети јесте да ЕУ није самодовољна заједница, и да глобални проблеми траже глобалне одговоре.
- Овде се виде ограничени домети националних држава, због чега се намеће и питање шта је будућност наших односа - каже он.
Историчар Дејан Ристић истиче да нам заједничко историјско искуство и овога пута нам сведочи о томе да временска раздобља обележена изузетним политичким, друштвеним, ратним, идентитетским или, као што је у овом случају, пандемијским изазовима, опасностима и искушењима изузетно високог нивоа резултирају демонстрирањем оних основних, темељно одређујућих карактеристика појединца или заједнице.
Он каже и да нема никакве дилеме да је ово заиста једна од највећих и по могућим трагичним последицама застрашујућих општеевропских криза из које постоје свега два излаза.
- Први, онај мрачнији, али не и неизвеснији, подразумева даље ширење ове страшне здравствене пошасти, смрт великог броја грађана, као и изразито дубоку и сложену друштвену, политичку, економску и културолошку кризу. Други, оптимистичнији, подразумева убрзано подизање свести у становништву о свих аспектима опасности изазваних пандемијом вируса корона, као и заједничко предузимање свих расположивих мера како би се њено ширење, најпре, успорило, потом зауставило и коначно како би се постепено отклањале последице које ће за собом засигурно оставити - сматра Ристић, и додаје да је за ово друго решење суштински важно да покажемо и манифестујемо оно истински људско у нама.
Ширење политичког утицаја
Док се читав свет бори са овим, у протеклих месец дана горућим проблемом, Кина, одакле је болест и потекла, чини се да га превазилази. То је добра вест, која је пак овој држави, отворила и неке нове могућности, попут ширења утицаја или још једне степенице више ка светској доминацији, у зависности од тога ко како посматра ствари.
- Успевши да највећим делом стави ширење корона вируса под контролу на домаћем тлу, Пекинг се сада недвосмислено позиционира са циљем да изгради нова пријатељства и утицаје, што укључује слање медицинског потрошног материјала и мањег броја стручњака у погођене европске земље, међу којима су Италија, Француска и Шпанија - наводи се у једном од текстова управо на тему ЕУ и њеног одговора на пандемију.
Британски премијер Борис Џонсон је заражен корона вирусом. О томе прочитајте ОВДЕ.
Извор: Блиц