03-02-2020 09:31 Свет Планета

Избори у Ајови, први у дугом процесу избора страначке номинације за америчке председничке изборе крајем године, биће одржани данас.

Доналд Трамп (Фото: Сајт америчког председника)

Рурална држава у којој живи један проценат Американаца већ деценијама "пробија лед" у компликованом процесу избора демократских и републиканских кандидата за будућег шефа Беле куће. Читав процес бирања тзв. делегата завршава се у јулу када се на страначким конвенцијама бира званични кандидат странака за председничке изборе који ће бити одржани у новембру.

Многи критикују важност која се првим предизборима придаје, јер они не одражавају националну разноликост. Међутим, сенатори који су остали у трци за страначке кенадидате протеклих недеља обилазили су Ајову како би се додворили гласачима.

Ко може на црту Трампу?

Партија која већ има председника у првом мандату готово увек на примарним изборима изабере управо њега за свог кандидата на наредним изборима. Како се тренутно у Белој кући налази републикански председник Доналд Трамп, републикански предизбори су чисто формални, а у неким савезним државама су и отказани.

Све очи су сада упрте у демократе и њихов избор кандидата који ће у новембру изаћи Трампу "на црту". У трци је остало укупно 11 претендента за председничку номинацију - Мајкл Бенет, Џо Бајден, Мајкл Блумберг, Пит Бутиџиџ, Тулси Габард, Ејми Клобучер, Девал Патрик, Берни Сандерс, Том Стејер, Елизабет Ворен и Ендрју Јанг.

Према анкети "Њујорк тајмса", сенатор из Вермонта Сандерс има предност, а подржава га 25 одсто демократских гласача. Следи Бутиџиџ из Индијане (18 одсто), бивши потпредседник Бајден (17 одсто), а затим Воренова (15 одсто).

За разлику од Бајдена, чија се популарност не мења, Бутиџиџ је у последње време у порасту.

Ако победи на следећим предизборима у Њу Хемпширу, где ће се гласати после Ајове, Сандерс би био ближи номинацији, процењује "Њујорк тајмс", који подсећа да милијардер Блумберг, који је на кампању потрошио више од 260 милиона долара, чека такозване предизборе у "супер уторак" почетком марта да се упише у демократску трку за гласаче.

Иста анкета показује да Бутиџиџ има највеће шансе да победи Трампа, а следи га Бајден.

Јединствени изборни процес

Међутим, пре него што име демократског председничког кандидата коначно буде познато, сваки од претендената мора да прође бројне етапе јединственог америчког изборног процеса.

Претенденти су већ спровели кампању у којој друге чланове партије убедили у своју способност, интегритет, кредибилитет, у своје идеје, као и "електибилност", односно, способност да на званичним изборима победе кандидата супарничке странке.

Од данас, па све до јула, свој суд о томе ће давати и гласачи у свих 50 савезних држава.

Унутарстраначки избори могу бити "примарни" или "кокусни". Пошто су ови први данас доминантни, тај термин се углавном користи као синоним за цео процес, али се у неком савезним државама, попут Ајове, и даље користи други тип.

Примарни тип је добро познат у већини светских демократија - гласачи на бирачким листићима и у тајности изаберу свог фаворита. Он се дели на три подтипа: отворени, где грађанин може да учествује на примарним изборима без обзира на то да ли је члан те странке или није, али мора да бира да ли ће да гласа код демократа или републиканаца, затворени, где само регистровани чланови странке могу да гласају и полу-затворени, у којима неопредељени гласачи имају могућност да учествују.

Систем "прајмариса" осмишљен је како би се право избора кандидата за највише функције пребацило са елите на гласаче. Кандидати, међутим, не добијају директне гласове, већ се на изборима по савезним државама одређује број делегата који би требало да на националним конвенцијама гласају за политичара који је добио гласове у њиховој држави.

Кокусни тип је битно другачији. То је био оригинални метод унутарстраначких избора који је у последњем веку углавном превазиђен. У питању је "окупљање суседа" у месним заједницама.

Гласачи се окупљају у изборним јединицама где могу да расправљају о кандидатима и убеђују неопредељене. Сваки кандидат има свој угао у којем се групишу његове присталице и има пола сата да убеди остале да пређу на његову страну.

Гласачи се изјашњавају дизањем руке, а затим следи пребројавање. Сви са мање од 15 одсто у тој месној заједници испадају из трке, а његови гласачи добијају још пола сата да одлуче н ачију ће страну, односно угао да пређу.

Зашто су Ајова и Њу Хемпшир важни?

Ове две државе имају релативно мали број гласача (у Ајови постоји већи број свиња него људи), али упркос томе имају битну улогу у самом изборном процесу из простог разлога јер су - прве.

Резултати који се остваре у Ајови и Њу Хемпширу дају прву и реалну слику и процену о популарности кандидата и његовој могућности да привуче гласове. Претходних година је неколико кандидата одустајало од борбе већ средином фебруара, и то баш због очајних резултата у Ајови и Њу Хемпширу.

Борба озбиљно креће у такозвани "супер-уторак". Реч је о првом уторку у марту, када тринаест савезних држава организује избор страначких кандидата. Резултати, уз неколико сати разлике, махом долазе у слично време, те се након њих већ зна ко има најбоље шансе у борби за место кандидата на председничким изборима, а ко треба да размисли о променама у кампањи.