Да ли су се немачку војску, Бундесвер, инфилтрирали десничарски екстремисти и неонацисти? Бундесвер мора да се суочи с тим питањем, откако је у Немачкој дошло до пораста десничарског екстремизма и откако су се догодили напади у Каселу и Халеу ове године, пише "Дојче веле".
Потрага за екстремистима међу немачким војницима један је од задатака Савезне војне обавештајне службе МАД.
Међутим, на јавној седници парламентарног одбора за контролу обавештајних служби председник МАД. Кристоф Грам је рекао да је број откривених десничарских екстремиста у Бундесверу вецћ дуже време константан – око 20 случајева годишње.
Увек на трагу непријатеља
Одбрана од екстремизма има дугу традицију у раду немачке војне обавештајне службе. Ипак, служба са скоро 1.200 запослених и буџетом од 96 милиона евра најмања је немачка обавештајна служба и патуљак у европском обавештајном пејзажу.
Ова служба је основна 1956. године као "Служба за сигурност Бундесвера". Све до седамдесетих главна дисциплина су јој биле контраобавештајне активности. Хелмут Хамерих историју МАД-а представља у својој књизи "Увек на трагу непријатеља: Војна обавештајна служба 1956 -1990".
Као и за многе друге западнонемачке државне институције и службе, и за МАД је педесетих било карактеристично да није створена од нуле, него је видан био континуитет из доба нациста.
Тако су се организација службе и њен рад одвијали по шеми нацистичког Вермахта: централа службе је основана у Келну и затим друге њој подређене филијале и поново је уведен стари систем индекс картица. У служби су запослени многи бивши војници Вермахта и нацистички стручњаци за криминал.
Међутим, Хамерих каже да међу њима није било ратних злочинаца. Служба је брзо прихватила нове демократске захтеве, и одрекла се старих метода попут хапшења и претреса.
У првим данима Хладног рата ловци на шпијуне су имали посла са поплавом агената који су радили за ДДР и Совјетски Савез: МАД је проценио да их је пре 1961, односно изградње Берлинског зида, било око 16.000 у Западној Немачкој.
Чак и после изградње Берлинског зида МАД је имап податке о постојању око 5.000 источних шпијуна. До раних седамдесетих, МАД је разјаснио око 3.000 случајева шпијунаже против Бундесвера.
"Кртица" Штазија у служби МАД-а
Број раскринканих источних шпијуна наставио је да се смањује све до касних осамдесетих. Један од разлога је био и што је Министарству за државну безбедност ДДР, познатом под скраћеницом Штази, успело да убаци кртицу у МАД.
Пуковник Јоахим Кразе, заменик шефа МАД од 1980. одговоран за контраобавештајце, радио је за Штази од 1969. Овај двоструки агент, који је шпијунирао за Исток под лажним именом „Гинтер Фидлер“, наводио је операције МАД у погрешном смеру и блокирао их. Та огромна штета коју је нанео МАД је откривена тек након његове смрти и пропасти ДДР.
У то време, међутим, МАД је водио унапред изгубљену битку са својих тада још увек око 2.000 запослених: за задатак да се провере сви регрути и особље Бундесвера у вези са екстремистичким ставовима и везама у источном блоку требало је много особља. Само у 1977. години, МАД је морао да обави више од 200.000 таквих безбедносних провера, што је проузроковало огромну количину бирократије.
Изненађујућа паралела са садашњицом, јер је и актуелни шеф МАД известио Бундестаг о оваквом сложеном задатку обавештајне војне службе.
Прво без скандала, а затим криза за кризом
Војна обавештајна служба данас штити пре свега Бундесвер од десничарског екстремизма и исламизма. У хладном рату је то била одбрана од левичарског екстремизма.
Седамдесетих година прошлог века, неки представници такозване „нове левице“ добровољно су се пријављивали за војску с декларисаним циљем „продора у Бундесвер“ изнутра. МАД је пратио ту „нову левицу“ као и најпознатију немачку терористичку групу Фракцију Црвене армије. Само током једне акције против РАФ-а 1973. године, МАД је забележио око 8.000 сати праћења особа.
Упркос овим напорима, РАФ је 1983. извео велики бомбашки напад на школу Бундесвера за обавештајце у Бад Емсу. У писму у којем преузима одговорност за тај напад, РАФ је навео да су агенти МАД тамо обучавани „да шпијунирају становништво“. Ни МАД, ни полиција, нити Служба за заштиту уставног поретка нису открили починиоце.
У исто време, МАД је доживео своју најгору кризу: Гинтер Кислинг, западнонемачки генерал са четири звездице при НАТО, 1984. је поднео оставку због гласина о наводној хомосексуалности. Иако су то биле само гласине, МАД је водио истрагу и при том ширио више гласина него чињеница и додатно подстакао скандал у медијима.
Све до касних седамдесетих, МАД се сматрао службом која је функционисала без скандала. Али онда су почеле да се гомилају грешке и одговарајући извештаји у медијима.
Министар одбране Јулиус Лебер морао је 1978. да поднесе оставку јер је МАД без његовог знања прислушкивао његову секретарицу – због сумње да шпијунира. Сумња није потврђена и то прислушкивање МАД било је једнако незаконито као и прислушкивање „Комунистичког савеза Западне Немачке“ 1976. године.
Као резултат тога, агенти МАД, који су између 1972. и 1977. извршили једанаест акција праћења и прислушкивања, нашли су се под жестоком критиком јавности.
Историја војне обавештајне службе показује невероватне паралеле са садашњицом. Њени основни задаци – одбрана од екстремизма, безбедносне провере, одбрана од шпијунаже и саботаже Бундесвера – остали су до данас. Поред тога, дошли су и нови задаци – одбрана од исламистичког тероризма као и од сајбер-шпијунаже и напада.
Гледајући на период Хладног рата, види се да МАД не може да чини чуда нити представља опасност за демократију. Дуго је ова служба радила далеко од очију јавности и сматрана је не само најмањим, вец́ и најтајнијом међу немачким обавештајним службама. Сада се макар тајновитост ове службе веома доводи у питање. Било је стварно крајње време.
Прочитајте ОВДЕ да ли пада влада Ангеле Меркел.
Извор: Дојче Веле