Влада у Берлину је спречила тај покушај мешањем у тржиште.
Званични Берлин поново је спречио улазак кинеске компаније на немачко тржиште електричне енергије. Државни концерн State Grid Corporation of China је понудио милијарду евра за 20 одсто компаније 50Hertz која дистрибуира струју на истоку Немачке, у Берлину и региону Хамбурга, снабдевајући 18 милиона људи.
Наводно је аустралијски инфраструктурни фонд ИФМ, којем тај удео припада, већ потписао уговор са Кинезима. Али онда је на сцену ступио већински власник, белгијска компаније Елиа, која је искористила своје право да купи тих 20 одсто које су одмах затим продате – немачкој државној банци KFW (Кредитна установа за обнову).
То је већ други пут да је по сличном систему, у сарадњи са белгијским концерном, спречен улазак кинеске СГЦЦ на немачко тржиште струје. Савезна влада у Берлину је саопштила да из „безбедносно-политичких разлога постоји велики интерес за заштиту критичне енергетске инфраструктуре“. Раније је министар привреде Петер Алтмајер рекао да инвеститори из земаља ван ЕУ не треба да учествују у немачкој електричној мрежи те да ће КFW сада тражити другог купца.
То је наставак саге током које кинеске државне или полудржавне фирме покушавају да купе разне стратешки важне фирме из Немачке. И питање је увек исто: докле Немачка, тако поносна на своју „социјалну тржишну привреду“, може да иде у интервенцијама у слободно тржиште? И зашто је посебно важно спречити баш кинеске инвестиције?
Конзервативни Велт пише да Влада није имала избора него да парама пореских обвезника купи удео у 50Хертз како би спречила да то уради кинески мегаконцерн. „Кинеска компанија би стицањем 20 одсто удела могла да уђе у надзорни одбор фирме и тамо дође до веома осетљивих информација. Да ли желимо да кинеска држава зна како се немачка струјна мрежа чува од хаварија и напада и где су безбедносне рупе? Сигурно да то не желимо“, пише Велт.
Потез немачке владе поздрављају и у листу Ноје оснабрикер цајтунг јер „Кина свим средствима тежи међународној доминацији на пољу технологије и масивном ширењу своје сфере утицаја на рачун других. Инвеститорима управља власт у Пекингу. Нема ту економске независности. Дистрибуција електричне енергије спада у круцијалну инфраструктуру земље. Врхунски је интерес државе и њених грађана да се она сачува од распродаје и сумњивих утицаја.“
Лист Фленсбургер тагеблат другачије то анализира. „Много говори то што немачка држава сама ускаче да брани пукотину у зидинама. Не може бити посао немачке Савезне владе да сопственим понудама престигне сваки будући покушај куповине из Кине. Јер то је онда почетак државног капитализма.“
Критичан је и Штутгартер нахрихтен, који указује да се ово дешава у време када амерички председник Доналд Трамп форсира нови талас протекционизма. „Овде се помињу 'безбедносно-политички интереси', а баш је тиме Трамп образложио казнене царине које је недавно увео. Наравно да је снабдевање енергијом посебно осетљива тема. Али 50Хертз је већ 80 одсто припадао белгијској компанији, а 20 одсто аустралијском инвестиционом фонду. Земља која је, попут Немачке, тако зависна од извоза не би смела да упадне у мере протекционизма.“
Лист Фолксштиме (Магдебург) закључује: „Немачка Влада би при руци требало увек да држи клип који је подметнула Кинезима у точкове при покушају куповине удела у 50Хертз. Тај клип ће још бити потребан. Кина тихо покушава да од фабричке траке овог света постане његов власник.“
Прочитајте ОВДЕ ко пише да је Кина све јача у америчком дворишту.
Извор: Дојче Веле