Правда

Пише: Бранислав Булатовић Албанци су постигли доста конкретнију визију и зато су у предности, а сањају је још од призренске лиге. Уз то , они су чисто пословно били окренути ка решавању задатка и то је велика ставка, јер ми га третирасмо више као проблем, а не као задатак. То је тако , јер је тема цео век била табуизирана. Прво је краљ Александар покушао да поправи демографску структуру, а Тито је пак окренуо цео исказ у њихову корист, јер је хтео да парира цркви и њеној имовини, а тиме и утицају. Иначе се зна да је цела Метохија заправо црквена имовина , а по томе и носи име. Милошевићев експеримент са редефинисањем устава из 1974. био је још један недовољни покушај за поправком стања. Такође по разлазу република чланица СФРЈ , поново је требало преиспитати ствари , јер је Метохију од отоманске империје уствари ослобађао црногорски краљ Никола Петровић. Али , њихов данашњи режим третира НАТО за партнера , са којим дели моћ - па тако сматрају где је прошла експанзија да је у суштини обављено. Међународно право је одавно нарушено , или му се мења конотација , јер се мења и налог светских кључних интеграција. Мора се имати представа и концензус о томе , шта Србија жели , а код нас нико осим пар интелектуалаца нема ни приближне увиде за неко коначно решење.Неки су предлагали поделу Космета , неки да га признамо уз надокнаде , јер је кестен из ватре сада тешко извадити. Значи у принципу , опет је остало табу , јер још нисмо толико отвореног ума. Нешто због - конзервативно патријархалног односа у друштву , које још увек има позавидан ниво , а нешто и због бојазни од предрасуда - како је и свако одступање од уобичајенога гледишта и стереотипа , као дефетизам. Међутим , чињеница је да нема већег дефетизма од лицемерног става као и нереалне процене - када се не може признати  ни фактичко ново затечено стање. А и сами Албанци су више остварили пирову победу уз помоћ преплаћеног лобија , јер и даље поред свега немају статус признате заједнице пред светом. И нико их није ни смео признати де јуре , јер знају да би и ми могли отворити оне конзулате као што су - Северна Ирска , Каталонија , Баскија , Пруска , Венеција , Курдистан , Палестина , Тексас , Западна Шћип Македонија , Донбас , Тирол итд. Нужна би била нај пре једна широка народна дебата , где би учествовали сви интелектуакци Србије и дијаспоре , а не само политичари. Једна од опција коју би Европа бар могла узети на разматрање је и размена територија. Дакле , отворено када би изразили став као што и неки из Тиране званичници о нашим територијама се усуђују полемисати.Директно приупитати Албанију и то пред УН - да врате Србији Скадар за део Космета. Јер , тај Скадар је некада давно још од нашег стварања државности припадао нама ,када су тамо крунисани - Светимир 640 и Толимир 796. године. Скадар град су иначе обнављали династи Мрњавчевићи. Црногорско про српска војска га ослобађа од Османлија 1913. али га опет губе на преговорима по налогу европских сила. Дуж метохијскух градова уз линију границе са Црном Гором укључујући обавезно горански регион као кантон али и градове - Пећ , Митровица , Призрен.Ствар је опште позната - да се границе после ратова мењају у свету , и не треба се заносити да ово од 1991. до 2017. све заправо није био сукоб него трвење , нарочито јер ни међународни суд опет неможе да  констатује нешто без културног договора међу парницама.Вероватно ће се границе редефинисати на неком светском конгресу као и пре - бар би тако требало да буде.До тада би требало да имамо јасну представу , као и шири национални концензус. Библијски запис опомиње сваког разумног - земља је увек  само Божија.Дакле још и неки еквиваленти вечности.Народ многе ствари не познаје суштински , као на пример да је држава још од комунизма практично  држала мораторијум на неким архивама , као и то - да десетогодишњи национални план народној скупштини , заправо предлаже односно преферирају академици као проверени ауторитети , а не политичари.Можда су делимично и задржали од моћи кроз стари немењани постулат , али свакако то нису присвајали.То Косметско питање нам остаје - или важна кочница или важан погон.Зв езде су ипак предодређене за Ворп. Остале текстове Бранислава Булатовића читајте у рубрици СТАВ. Извор: Ослобођење