Руска хиперсонична ракета, која би требало да досегне брзину од 7.400 километара на сат, представља такав „квантни скок у технологији“, да би западна противваздушна одбрана одједном могла да постане „застарела“, оцењује за ДВ британски аналитичар Тим Рипли. Ако се нова технологија покаже као успешна, крстарећа ракета „Циркон“ ће растојање од 250 километара моћи да пређе за само два и по минута – а то је толико брзо да је чини готово „недодирљивом“ за конвенционалну технологију одбране.

Russia will for the first time in spring giperzvukovuju rocket "Zircon" from the media.

Hypersonic missile "Zircon" speed-5. Max. pic.twitter.com/95qLdQNWUh

— Inform the world (@81g5Z6UCtDxERfu) 11. фебруар 2017.

Ракета „Циркон“ развијана је неколико година и њом ће бити наоружани руски ратни бродови. Руска новинска агенција „Интерфакс“ је прошлог месеца јавила да ће ракета од пет тона први пут бити тестирана овог пролећа, годину дана раније него што је планирано. Руски медији јавили су да би пројектил могао да буде потпуно оперативан до краја ове деценије.

Регујући на развој „Циркона“, неколико новина у Великој Британији ових дана је упозорило да би тиме постали рањивији чак и најмодернији ратни бродови САД и Велике Британије – укључујући и носаче авиона. На пример, два најновија британска носача авиона – „ХМС Краљица Елизабета“ и „ХМС Принцеза од Велса“ – који би требало да уђу у флоту 2020. године, могу да пресретну само ракете дупло спорије од „Циркона“, пише „Индепендент“. Ти ратни бродови британску владу су коштали 8,1 милијарду евра, а ново руско хиперсонично оружје претвориће их највећу пропалу војну инвестицију свих времена.

Према руским медијима, „Циркон“ може да се програмира да током лета тражи и напада свој циљ и могао би чак да досегне удаљености од око 500 километара. Рипли каже да би тим руским оружјем рањиви постали и многи европски градови: „Уз модификацију, могући су напади какве је у прошлости САД изводила против Ирака, Авганистана и Србије“.

Zircon hypersonic missile- India-Russia hypersonic missile should begin testing in 2020 https://t.co/ADT3lj5xjCpic.twitter.com/ONebQTo7cc

— Pradeep Sanatan#HDL (@Pparihar2011) 30. март 2017.

Сједињене Америчке Државе такође развијају своје хиперсонично оружје, али тамошњи научници изгледа нису тако далеко одмакли. У извештају за прошлу годину, Америчка национална академија наука закључила је да у трци наоружавања хиперсоничним оружјем САД заостају за Русијом и Кином. Академија је позвала на даља улагања у пројектиле који могу да досегну брзину од пет маха или више.

„Колико се зна, изгледа да је Запад прилично заостао“, каже Рипли. „Али то не значи да не постоји неки супер-тајни пројекат Америчке агенције за пројекте одбране (ДАРПА).“ Та агенција има годишњи буџет од три милијарде долара за развој нових технологија за америчку војску.

Рипли верује да се Запад с правом брине због руских војних достигнућа и упозорава да је нова трка у наоружању сада неизбежна: „Поново смо у периоду могућег војног реципроцитета. Недавно смо имали догађаје у Украјини, на Криму и у Сирији, где је Русија користила оружје које је свакако у рангу с америчким и британским еквивалентима, укључујући и крстареће ракета из подморница.“

Claim: #Russia Has Created A Devastating Zircon Hypersonic Missile That Will Rip Right Through U.S. Warships: “Uns... pic.twitter.com/XjHgQG8CBO

— Constitutional Drunk (@USSANews) 27. март 2017.

Имајући у виду да је председник САД Доналд Трамп недавно наредио повец́ање војног буџета од 9,4 одсто, односно у вредности од око 54 милијарде долара, Риплија интересује да ли ће га следити и европски лидери. У последњих неколико месеци, Вашингтон је појачао притисак на Немачку да више издвоји за војску. Раније овог месеца, канцеларка Ангела Меркел обећала је да ће њена влада радити на испуњавању циља НАТО и да ће до 2025. године за одбрану издвајати два одсто бруто домаћег производа. „То би сада требало посматрати како би се видело да ли ће Европа заиста почети више да улаже у наоружање и војну опрему, како би најновијим производима контрирала онима који долазе из Русије, Кине и Индије“, закључује за ДВ аналитичар Тим Рипли. Извор: Дојче веле/Танјуг