Правда

"Председник Доналд Трамп није говорио о Балкану. Још нису именовани политички званичници који ће бити задужени за Европу и Западни Балкан. То би могло да указује на континуитет, и да ће бити врло мало промена, али и на чињеницу да не можемо сасвим да будемо сигурни зато што не знамо шта ће ти нови појединци радити", рекао је Чолет у интервјуу за портал Јуропијен Вестерн Балканс (ЕWB). Од кључног значаја биће будући односи САД и Русије, рекао је он и додао да су Американци сада много свеснији ангажовања Русије у региону Западног Балкана. "Ако Трамп покуша да има позитивнији однос са Русијом, то би могло да претпостави промену политике на Балкану. а могуће је и да се политика према Русији не промени, али то још не знамо, прерано је да се каже", поновио је он. Чолет који је био и помоћник министра одбране за међународну безбедност од 2012. до 2015. као и специјални помоћник председника САД, каже да је генерално постојао континуитет америчке политике на Балкану. Он је подсетио да је прошле недеље државни секретар САД Рекс Тилерсон у писму Конгресу изразио подршку чланству Црне Горе у НАТО, оценивши да је то веома важан сигнал да нова администрација жели да се то деси. Када је реч о региону Балкана, САД и даље приоритет дају његовом приближавању Европи и Западу, наводи он и додаје да неизвесност постоји не само када је реч односу Вашингтона према Москви, већ и према Бриселу. "ЕУ је веома важна за Западни Балкан а нова администрација је изрекла неке веома обесхрабрујуће ствари о ЕУ, тако да није јасно какав ће бити нови приступ САД према Унији", нагласио је Чолет. Тај приступ би, како каже, могао да буде исти, али могао би и да се драматично промени. "Могли бисмо да имамо велико неслагање између САД и водећих земаља ЕУ, што по мом мишљењу не би било добро за Западни Балкан", нагласио је он. Када је реч о утицају Русије на Западни Балкан, Чолет сматра да он може да буде деструктиван те да су Србија, Црна Гора и цео Балкан изложени руској офанзиви на различите начине. Како је додао, у транатлантској заједници и у Вашингтону велику пажњу привлачи све што се дешава у Србији и на Косову попут недавног инцидента са возом и слично. Према његовом мишљењу, добра вест је да данас много више људи у САД схвата начин на који "Русија покушава да се умеша у вашу политику" из сопственог искуства. "Американци то разумеју зато што су то доживели. Раније се то сматрало само вашим или туђим проблемом, али сада је то и наш проблем", рекао је он и додао да на том питању треба заједнички радити. Он је рекао да је контрадикторно то што је пред крај мандата претходне администрације у Конгресу и администрацији постојало веће интересовање за ангажовање на Западном Балкану у погледу промовисања демократије, подржавања цивилног друштва, одбране слободе штампе, потискивања руског утицаја. "Не знамо да ли ће нова администрација то наставити, нарочито у светлу чињенице да је предложила смањење буџета за финансирање стране помоћи и програме који могу да помогну на Западном Балкану", каже он. На питање да ли погоршање односа ЕУ и Турске може да остави последице по регион, он одговара потврдно нарочито имајући у виду да је избегличка криза директно везана са питањем Турске. Западни Балкан је, како је рекао, један од региона који је највише претрпео због избегличке кризе која је потцењена када је реч о проблемима које је донела том делу света. Свакако, ова турбуленција између Турске и ЕУ није добра, закључује он. Извор: Танјуг