Народна банка Србије (НБС) припрема нацрт закона по којем ће све банке на нашем тржишту морати драстично да снизе провизије које трговци плаћају на трансакције платним картицама у својим радњама, најавила је гувернерка Јоргованка Табаковић.

Према сазнањима Информера, провизије ће пасти најмање за трећину, што значи да ће оне код великих трговаца уместо 1,5 износити један одсто по трансакцији, док ће у малим трговинама оне пасти са 2,5 на 1,5 одсто. Стручњаци кажу да после ове промене у малим трговинама неће више избегавати да продају робу преко платних картица, што је до сада био чест случај.

Гувернерка Јоргованка Табаковић је рекла да НБС неће више толерисати то што банке сопствене трошкове надомешћују „измишљањем нових трошкова“ и поручила да су високе банкарске накнаде на коришћење платних картица ограничавајући фактор за безготовинска плаћања.

– НБС ће донети одговарајуће законске регулативе којом ће се те провизије смањити. Припремили смо нацрт закона којим ће се регулисати провизије за плаћање банкарским картицама и који ће се наћи пред Скупштином Србије. Банке не могу само да гледају како да сопствене трошкове, у условима нижих камата и нижих прихода, надоместе новом довитљивошћу и измишљањем нових трошкова. Крајње је време да банке схвате где се налазе и да своје изворе средстава ускладе са реалношћу – поручила је банкарима гувернерка.

У НБС објашњавају да ће поред провизија које плаћају трговци бити смањене и међубанкарске провизије, које се наплаћују када је роба плаћена картицом једне банке, на ПОС уређају који је поставила друга банка.

– Нацртом закона је предвиђено ограничавање међубанкарских провизија на ниво од 0,2% за дебитне картице и 0,3% за кредитне картице. Ове накнаде тренутно се крећу од 0,8% за националну „динацард“ картицу, до 1,2% за стране картице. С друге стране, нови закон не предвиђа смањење провизија у ситуацијама када грађани подижу новац картицом једне банке са банкомата друге банке – појаснили су из НБС.

Уредник портала „Каматица“ Душан Узелац каже да ће смањење провизија утицати на мале трговце да престану да избегавају наплаћивање робе платним картицама.

– Уколико је већи трговац, већа је и његова могућност да са банком преговара о мањој провизији, док локалне радње немају тако велике промете и немају неки избор. Зато им банке неретко одрапе провизије и преко два процента. Због тога многе мале радње често неће да продају цигарете ако се плаћа картицом јер им се не исплати, па неретко замоле купца да им да кеш – каже Узелац.

Економиста Милан Ковачевић каже да банке своје услуге превише наплаћују и да би било добро да се донесу одговарајуће законске регулативе којом ће се те накнаде регулисати.

– Било би добро да се те накнаде што пре смање. Додатни проблем је што свака банка другачије назива те накнаде и обично власници трговина ни не знају шта тачно плаћају – каже Ковачевић.

Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије каже и да се трговци са разлогом буне јер постоје чак и фиксне накнаде, па уколико се не оствари одређени, дефинисани промет, власници радњи морају и то да плате што им намеће још трошкова.

– Уколико се овај предлог усвоји, онда би и трговци требало више да поштују Закон о фискалним касама и да сви имају терминал за картице – додао је он. Прочитајте ОВДE зашто је српска дипломатија претрпела пораз у свету. Извор: Информер