За нови хрватски борбени авион, у оптицају су новопроизведени шведски Грипени и половни грчки или израелски Ф-16. Грчка нуди варијанте Ц и Д Блоцк 30 док би Израел продао своје авионе који у њиховом РВ-у носе назив Барак ИИ (модификовани Ф-16Ц и Д Блоцк 40). Америчка понуда нових Ф-16 у верзији Блоцк 70 (која фактички још не постоји), се највероватније због превисоке цене (спомиње се 1,5 милијарди долара за 12 авиона) неће озбиљно разматрати. Куповина нових ЈАС-39 би била најскупље али дугорочно решење док би половни Ф-16 били у употреби око 15-20 година. Незванично, шведска и израелска понуда су ушле у ужи избор а процену стручне комисије Министарства одбране требало би да добијемо следеће недеље.

Цифра од око 800-900 милиона евра колико би највероватније коштало 12 Грипена, чак и за Хрватску није мало новца али би се њихова куповина временом исплатила јер је то данас један од најјефтиних борбених авиона за експлоатацију са малом ценом часа налета и врло повољним трошковима логистике. Међутим за сада немамо много детаља овог потенцијалног посла као што је на пример могући офсет аранжман или плаћање авиона у ратама. СААБ нуди испоруку прва два примерка 2020. године, 6 у 2021. и преостала 4 2022. године. Почетна оперативна способност контроле ваздушног простора постигла би се 2021. док би се пуне самосталне борбене могућности постигле 2024.

Нема детаља ни како би хрватски Грипени били наоружани али је сигурно да би то били авиони са најновијим пакетом модификације МС20 (Материел Сyстем 20) који тренутно добијају чешки примерци док ће га ускоро добити и мађарски авиони. МС20 између осталог подразумева и могућност ношења тренутно најбоље ракете ваздух-ваздух средњег домета Метеор која се за сада налази у наоружању само РВ Шведске, Ова ракета биће део наоружања и авиона Рафале, ЕФ-2000  и Ф-35 и заједно са набројаним платформама као и Грипеном, наћи ће се у употреби у многим земљама. До интеграције Метеора једина ракета ваздух-ваздух  средњег домета у арсеналу Грипена била је америчка АИМ-120 АМРААМ.

Могуће је да Хрватска због различитих разлога не би уопште или не би одмах набавила ову ракету али Метеор јесте будућност и једна је од замена за АМРААМ, то јесте најбоља опција а довољно је да хрватски авиони за почетак имају само могућност да је употребе. Као што се не знају детаљи могућег списка убојних средстава нових хрватских борбених авиона тако се још увек са великом поузданошћу не зна ни како ће бити наоружани српски МиГ-ови 29. Званичници су директно помињали само ракете ваздух-ваздух средњег домета са активним радарским самонавођењем а једина таква руска ракета јесте Р-77 па није тешко закључити да би Србија постала још један њен корисник.

Међутим прво треба сачекати да се потпише уговор о такозваној трећој фази односно модернизацији свих 10 српских 29-ки која би се спровела након реализације прве две фазе. Србија би. према тим плановима, 2020. могла да располаже са модернизованим авионима од којих би једноседи требали да буду на стандарду МиГ-29СМ или у некој врло сличној варијанти. Уколико се у наоружању не би нашле ракете Р-77 то би био велики недостатак српске ловачке авијације која би до повлачења из наоружања МиГ-ова 29 користила инерцијално и полуактивно радарски самонавођене раклете Р-27Р скомнијих могућности. За то време поједине околне земље би увелико користиле АИМ-120 а можда чак и Метеор којој за сада у свету нема пандана.

Овај текст има за циљ да представи најбоље могуће опције наоружавања будућих хрватских и српских ловаца, наравно када су у питању ракете ваздух-ваздух средњег домета. Није нам намера да упоређујемо војну технику која у овом случају не мора бити оптимално и рационално решење.

Податке о тактичко-техничким каракатеристикама наоружања који се могу наћи на интернету, у литератури као и у материјалима произвођача, треба узети са великом резервом јер праве, реалне, информације нису толико доступне јавности или се то пласира само делимично. Веродостојне информације имају само корисници тих убојних средстава који су до њих дошли кроз реалну примену истих.

Није само битно како је неки борбени авион наоружан, исход борбе зависи од многих параметара. Важну улогу у томе има тактичка ситуација у којој је средство примењено, затим људски фактор односно колико је пилот обучен, колики му је налет односно да ли је оспособљен и колико је овладао ваздухопловом као и његовим наоружањем а ту долазе и особине самог авиона међу којима је веома важно какву ситуациону свест може да пружи пилоту. Све то прати логистика која треба да обезбеди исправност технике како би се она нормално и ефикасно могла употребити.

Почеци развоја Метеора досежу чак до фебруара 1994. када је британско Министарство одбране послало Захтев за информацијама (РФИ) о могућем развоју нове напредне ракете ваздух-ваздух средњег домета која би у инвентару РАФ-а заменила ракете Скyфласх. Такмичење у програму ФМРААМ (Футуре Медиум Ранге Аир то Аир Миссиле) започео је јуна 1995., у њему су са својим предлозима учествовали УК, Француска, Немачка и САД. Европљани су развој нове ракете ваздух-ваздух видели као прилику да консолидују своју ваздухопловну индустрију а уједно и шансу да се бар делимично или потпуно ослободе доминације САД, постали су њихова директна конкуренција и може се рећи да је дошло до њиховог сукоба око тржишта.

Трагање за коначним коцептом као и дефинисање програма било је праћено неслогом Европљана и притиском САД, политичким и економским проблемима, то је трајало све до маја 2000. године када је британски секретар за одбрану објавио да је ракета Метеор која је била предлог тзв. Европског тима кога су чиниле компаније из УК, Француске, Немачке, Шведске, Италије и Шпаније, одабрана за нову ракету средњег домета. Меморандум о разумевању за даљу посвећеност овом програму британски, француски и шведски министри одбране потписали су на аеросалону Ле Бурже 2001. године. Нешто касније исте године Меморандум су поптисале и Италија и Шпанија док је Немачка своју пуну посвећеност програму потврдила децембра 2002.

Развој Метеора био је успорен и због ситуације у Русији која је 1999. престала са развојем варијанте ракете Р-77 са рамјет мотором а при том је сама ракета Р-77 била уведена у наоружање у веома малом броју, њен даљи развој је такође био спор. Са друге стране САД су наставиле да модификују и модернизују своју АИМ-120 а Европљани и поред развоја своје ракете, куповали АМРААМ којима су били опремљени скоро сви европски ловачки и вишенаменски борбени авиони.

Децембра 2002. коначно је у пуном обиму започео развој ракете. У финансирању су учествовали УК са 39,6 процената финансијских средстава, Немачка 16 посто, Француска 12,4, Италија 12 и Шведска и Шпанија са по 10 процената. У програму је учествовало чак око 250 европских фирми, главна уговорна страна је конзорцијум МБДА који је тесно сарађивао са немачким Баyерн-Цхемие/Протац, шведским Сааб Бофорс Дyнамицс и шпанским Инмизе Системас СЛ. Прво опитно испаљивање ракете догодило се 9. маја 2006. године са Грипена а претходно је интеграција и испитивање Метеора спроведено осим на Грипену, и на ЕФ-2000 и Рафалу. Ипак ракета је у наоружање прво уведена на шведским Грипенима и то званично тек јула прошле године а планирана је и њена интеграција на борбене авионе Ф-35.

Карактеристике Метеора учиниће да у 21. веку дође до револуције у ваздушној борби ван визуелног домета. Њене особине омогућиће елиминисање не само садашњих већ и потенцијалних будућих претњи а произвођач тврди да су кинематске перформансе чак до 6 пута боље него код ракета старијих генерација. Ракета има јединствени погон кога чини набојномлазни (рамјет) мотор са чврстим горивом и променљивим протоком. Мотору се може регулисати потисак што омогућује да он буде највећи када је најпотребније а то је завршној фази пресретања циља. Један од резултата тога је да ракета има највећу тзв. Но-Есцапе зону која је већа од било које савремене ракете ваздух-ваздух, постоји податак да она износи чак 60 км. Процењени максимални домет износи преко 160 км.

Метеор је конструисан тако да задовољи строге захтеве употребе у условима јаког електронског ометања и ситуације када се циљ удаљава од авиона лансера или саме ракете. Брзина ракете износи 4,5 маха. Њено навођење је комбиновано, почетно инерцијално са корекцијом курса на средњем делу путање уз помоћ линка за пренос података и активно радарски у терминалној фази. Поседује веома напредни активни радарски трагач који ради у X-опсегу и који омогућује гађање широког спектра циљева од којих су неки веома тешки за уништавање, попут агилних борбених авиона, нисколетећих хеликоптера и спорих беспилотних летелица па све до крстарећих ракета.

Промотовни видео компаније МБДА:

Ракета је потпуно прилагођена тзв. нетwорк центриц окружењу па се приликом њеног коришћења могу употребити и подаци добијени од треће стране а омогућено је и да се током лета ракете изабере други циљ. Како би се обезбедила ефикаснот дејства по различитим циљевима ракета има и контактни и близински упаљач и фрагментну бојеву главу која се детонира приликом удара или у оптималној тачки пресретања како би се максимално побољшала убојитост.

И даље траје развој Метеора, Уједињено Краљевство и Јапан ће заједно развити нову варијанту ракете названу ЈНААМ (Јоинт Неw Аир то Аир Мисииле) а која ће комбиновати ракетну технологију УК и јапанску технологију трагача ракета. Интересантно да је трагач јапанске ракете ваздух-ваздух ААМ-4Б напреднији од оне у Метеору. Прототип ће бити направљен следеће године у погонима МБДА, прва опитна бојева гађања биће спроведена 2023. а увођење у наоружање, ако све протекне по плану, бити највероватније крајем те деценије. МБДА планира интеграцију Метеора и на Ф-35 и то од 2024. године када ће бити доступан пакет модификације Блоцк 4 а ракету ће користити британски Ф-35Б.

На Грипену ће ракету осим Шведске у блиској будућности добити Чешка и Тајланд, на ЕФ-2000 ће уз УК, Немачку, Италију и Шпанију Метеор користити и Саудијска Арабија, док су за своје Рафале ракете наручили, осим Француске, још и Египат, Индија и Катар. Такође и јапански авиони Ф-35 у верзији Ф-35А ће највероватније добити и нову ЈНААМ. Цена Метеора је у 2016. години била око 2,66 милиона долара.

У бившем СССР-у а и данас у Русији била је и остала пракса да се паралелно са развојем нових борбених авиона развија и њихово наоружање. Тако је, док је трајао развој совјетских ловаца 4. генерације МиГ-29 и Су-27 започет и рад на сасвим новим ракетама ваздух-ваздух којима ће они бити опремљени. Још док је трајало испитивање нове ракете средњег домета Р-27 (званично уведена у наоружање 1987), кренуло се у развој прве совјетске оперативне ракете ваздух-ваздух са инерцијалним и активним радарским самонавођењем Р-77 (Изделије-170). При том треба напоменути да Р-77 није развијена да замени већ да допуни ракету Р-27 која има више верзија.

Рад на пројекту који је започет 1982. поверен је тимовима два конструкторска бироа – ‘’Вимпел’’ и ‘’Молнија’’ а тражена је ракета компактне конструкције, мале масе од свега 160 до 165 кг. Првобитно је замишљено да се ракета развије за нове варијанте МиГ-а 29 и Су-27 односно МиГ-29М Изделије 9.15 чији је прототип полетео 1986. и Су-27М (Т10М, касније Су-35) чији је прототип полетео 1988. године. Ови авиони су у односу на стандардне варијанте имали сасвим нове радаре, касније је рађено и на томе да се ракете могу интегрисати и на друге, нешто слабије верзије са модификованим радарима а ракету су добили и прототипови ловца-пресретача МиГ-31М.

Летна испитивања започета су у мају 1984. и то на модификованом прототипу авиона МиГ-29 са евиденцијским бројем 919. Државна испитивања ракете завршена су 1991. а планови да серијска производња започне у украјинској фирми ‘’Артем’’ из Кијева где су произвођене опитне партије ракета, спречио је распад СССР-а. Р-77 (НАТО ознака АА-12 ‘’Аддер’’) јесте званично уведена у наоружање руске војске 23. фебруара 1994. али она ипак није серијски произвођена за потребе ВВС (Војно-ваздушних снага). Извозна варијанта Р-77АЕ (незванично означена и као РВВ-АЕ) је понуђена током 90-тих као део арсенала новијих извозних верзија руских борбених авиона.

Осим на основним верзијама МиГ-а 29 и Су-27 ракете су испитиване и на модернијим авионима, ловцима МиГ-29С, вишенаменским борбеним авионима МиГ-29М, Су-27М (Су-35), тактичком бомбардеру Су-27ИБ (Су-32, Су-34), ловцу пресретачу МиГ-31М. Током 90-тих могућност да носе Р-77 добили су и авиони МиГ-21-93, МиГ-23-98, МиГ-29СЕ, МиГ-29СМ, МиГ-29СМТ, Су-30МК. Развој нове усавршене верзије са ознаком Р-77-1 (Изделије 170-1, РВВ-СД) започет је 2003. године у компанији ‘’Вимпел’’, 2010. године она је почела да се тестира на новом вишенаменском борбеном авиону Су-35БМ (Т10БМ) а касније и на серијским Су-35С.

Прве ракете за опремање авиона руских Ваздушно-космичких снага (ВКС) наручене су 2015., испоруке су реализоване прошле и ове године а њима су прво опремљене јединице које лете управо на Су-35С. Овим ракетама биће наоружани и авиони МиГ-29СМТ, МиГ-29КР и КУБР, МиГ-35, МиГ-31БМ, Су-27СМ3, Су-30М2, Су-30СМ, Су-34. Постоје информације да је као део наоружања руског борбеног авиона 5. генерације Су-57 у току даљи развој Р-77 у виду ракета са ознаком Изделије-180 (К-77М) а ту је и Изделије-180 БД (К-77МЕ).

Ракета Р-77 намењена је за уништавање циљева у ваздушном простору на малим и средњим даљинама, малим, средњим и великим висинама као и на фону земље. Осим авиона, могу се гађати и хеликоптери, беспилотне летелице и крстареће ракете. Основна верзија има домет до 80 км у предњу полусферу циља, брзина ракете је 4 маха а начин вођења је комбинован – инерцијално са радиокорекцијом и активним радарским самонавођењем. Домет активног радарског трагача ракете је 16 км за циљ радарског одраза од 5 м2. Поседује одређену отпорност на електронско ометање а постоје подаци о томе да се може и пасивно наводити на извор ометања противника. Циљеви се могу уништавати на висинама од 20 до 25000 метара,  максимална брзина циља је 3600 км/х а вероватноћа поготка једном ракетом се креће од 0,6 до 0,7.

Упаљач је ласерски и у зависнсоти од ситуације може да активира бојеву главу на одређеном растојању од циља јер су његови параметри подешени у односу на величину циља. Р-77 има и контактни упаљач и у случају да ракета падне на земљу или воду долази до самоуништења. Бојева глава масе 22 кг је шипкаста са микрокумулативним елементима. Шипке су постављене тако да, када се активирају формирају непрекидни растући прстен који буквално сече циљ. Микрокумулативни елементи су корисни приликом уништавања високоманеварских циљева у режиму одбране авиона носача од ракетног напада. Радијус дејства бојеве главе је 7 метара.

Извозну ракету Р-77АЕ до сада су у употребу на авионима МиГ-29СЕ увели Перу и Судан, на МиГ-у 29СМ такође Перу као и Сирија, имају је МиГ-ови 29СМТ РВ Јемена, потом индијски МиГ-29К и КУБ, затим МиГ-29М и М2 у Египту. На Су-30МК2 користи је Венецуела, затим на Су-30МКВ Вијетнам, Су-30МКК, МК2 и Су-35 НР Кина, Су-30МК и МК2 Индонезија, Су-30МКИ Индија, Су-30МКА Алжир и Су-30МКМ Малезија. Индија их је такође уврстила и у наоружање авиона МиГ-21бисУПГ Бисон и МиГ-29УПГ 9.20. Цена ракете се креће од 700 хиљада до милион долара. Које руске јединице су понеле назив "црна смрт", сазнајте ОВДЕ. Извор: tangosix.rs