Како Немачка види своју будућу улогу у Европи и свету? Какве односе прижељкује са Сједињеним Америчким Државама, а какве са Русијом? Најзад, због чега немачка министарства одбране и спољних послова нуде две, у много чему различите, визије глобалног поретка који настаје?
Немачка „Бела књига“ била је у петак тема „Спутњик интервјуа“ с Гораном Матићем, професором на Факултету за међународну политику и безбедност Универзитета „Унион Никола Тесла“, и Иваном Милорадовић, уредником у спољнополитичкој редакцији Радио-телевизије Србије.
„У овом документу“, каже Ивана Милорадовић, „немачко Министарство одбране говори о мултиполарном светском поретку који је у настајању, наводи и да не очекује да ће остати четврта водећа економска сила у свету јер очекује да ће се токови новца померити у Азију, али тај мултиполарни свет још није настао. И даље су Сједињене Америчке Државе једина права велика сила, пре свега, зато што је читав свет и даље везан за долар, и док год је тако, Америка ће остати у специфичном положају у односу на све остале“.
Анализирајући немачку „Белу књигу“, амерички медији, попут „Вашингтон поста“, дошли су до закључка да су амбиције Немачке порасле, да је одлучила да постане активнији и политички и економски, али и војни фактор на глобалном нивоу. „Немачка је доживела трансформацију после пада Берлинског зида, она је и свој устав променила у делу који се односи на употребу војних снага изван територије Немачке. Пре тога није ни имала војску у класичном смислу, већ неку врсту одбрамбених снага“, напомиње професор Матић. „Али треба имати у виду и то да је деловање немачких војних снага строго уоквирено њеним чланством у НАТО-у, као и чињеницу која не сме да се занемари, да се на територији Немачке и даље налазе америчке окупационе снаге.“
„Немачки Бундесвер је по бројности друга сила у Европи, са 178 хиљада војника“, подсећа Ивана Милорадовић. „Немачка је до сада трошила 1,2 одсто бруто националног производа на војску, а предвиђала је, пре овог папира, да то повећа чак до 6,3 одсто. ’Бела књига‘ говори о трошковима за одбрану који ће, у складу с прописима НАТО-а, бити повећана на само два одсто. И то је за мене највећа нејасноћа у овом документу — да ли, заправо, овај документ представља покушај да се сузбију још већа улагања у оружане снаге?“
С друге стране, а истовремено, наводи саговорница Спутњика, документ наводи и да је међу будућим задацима Бундесвера и пружање подршке спољној политици Немачке. „Овако нешто досад нисмо виђали када је Немачка у питању, тим пре што она јесте и даље окупирана држава, са око 150 хиљада америчких војника на њеној територији.“
Како ће европске земље реаговати на овакве промене у држању Немачке? Горан Матић: „Сматрам да је чак и ’брегзит‘ у једном делу реакција на немачки експанзионизам и јачање улоге Немачке у Европској унији. У Европи, нарочито у њеном источном делу, постоје државе које су традиционално ослоњене на Немачку, попут Чешке, Словачке, Словеније, Хрватске… Неке су неутралне а неке, попут Грчке, покушавају да се одупру том јачању немачког утицају и тешко прихватају немачко лидерство у Европској унији.“
Каква ће бити будућа спољнополитичка оријентација Немачке, како је предвиђа овај документ? Амерички коментатори наводе да се очекује да ће Немачка убудуће имати још већу улогу у одбрани либералног, то јест, америчког светског поретка. Немачка канцеларка Ангела Меркел је, каже Ивана Милорадовићева, „после ’брегзита‘ рекла да Велика Британија мора што пре да изађе из Европске уније, јер је Немачка сконцентрисана на потписивање Трансатлантског споразума о слободној трговини (ТТИП), да јој је то приоритет… И ту лежи одговор на питање да ли су Немачкој приоритет односи са САД. Апсолутно јесу. И док год америчке трупе буду присутне на немачком тлу, неће постојати други приоритет за ту земљу.“
Какви ће пак бити односи Немачке с Русијом? Чијим гласом уопште говори Немачка, шефа дипломатије, социјалдемократе Франка Валтера Штајнмајера, који говори о потреби за ’одговорним партнерством‘ са Русијом, а НАТО оптужује за звецкање оружјем и ратно хушкање, или говори гласом министарке одбране Урсуле фон дер Лајен која Русију описује као претњу и изражава подршку, поред осталог, изградњи НАТО антиракетног штита у Румунији и Пољској?
Горан Матић: „Штајнмајерово виђење је реалполитичко, базирано управо на штети коју Немачка трпи свакодневно због санкција Русији. Она је била један од најважнијих спољнотрговинских партнера Руској Федерацији, а економске анализе показују да су тај, немачки део ’колача‘ преузеле велике америчке мултинационалне корпорације. С друге стране, језик којим говори Министарство одбране обојен је НАТО и америчким утицајем, и они говоре оно што треба и када треба да говоре, може се рећи, чак и полудириговано. У складу с тим, и ’Бела књига‘ немачког Министарства одбране третира Русију као претњу по безбедност Немачке, што је од пада Берлинског зида било незамисливо.“
Извор: Спутњик