Правда

Уочи Другог светског рата, чак трећина покрајине била је у власништву СПЦ, а та имовина се већим делом налазила на подручју Метохије, одакле и потиче назив овог дела Космета. Нове власти су на хиљаде хектара одузеле 1945, аграрном реформом, национализацијом или простом узурпацијом. Према подацима које су сабрали Координациони центар за КиМ и Епархија рашко-призренска, највише имовине одузето је манастиру Девич - 3.077 хектара, Пећкој патријаршији - 846 хектара и Високим Дечанима - 727 хектара. Манастиру Драганац одузето је 207 хектара, а Грачаници 100, али она махом данас користи своју имовину. Црквена земља је у међувремену прошла и по неколико власника, а у етнички чистим срединама она је и данас углавном у поседу Албанаца. Тако је око 2.000 хектара који су некада припадали Девичу, сада у приватном власништву. Монахиње се не усуђују да се превише удаљавају од манастирских зидина да не ризикују живот, па самим тим највећи део имања који им припада и не користе. Неограђена порта Цркве Христа Спаса у Приштини добар је пример земљишта које фактички годинама није било ничије, јер су га албанске власти својатале, тврдећи да припада Приштинском универзитету. Епархија рашко-призренска, пак, тврди да има све папире да је овај храм са околином њено власништво. Захтеви за легализацију, коју су покренуле косовске власти, требало би убрзо да буду решени, па би већ ове године могла да се зна судбина овог и других здања. У Пећкој патријаршији тек је незнатан део имовине у поседу ове светиње. Осим једног хектара имања око самог манастирског круга у Будисавцима, које монахиње саме обрађују, остатак, који премашује 50 хектара, узурпиран је. Осим тога, многе цркве су у катастру годинама уписиване као џамије, а само један део тих "грешака" је исправљен. Како подсећају у Агенцији за реституцију, формално је 98 одсто траженог земљишта Цркви враћено још 2008. Поступак је стао једностраним проглашењем независности Косова. - На подручју КиМ, Епархији рашко-призренској, односно црквеним општинама и манастирима, враћено је укупно 4.596 хектара земљишта, од чега око 4.428 хектара шума. Враћено је и 300 квадрата објеката - кажу у Агенцији за реституцију. Такође напомињу да је овој епархији враћено право својине на свој траженој имовини на подручју КиМ, а да се преостали захтеви односе на имовину у Рашкој области. Враћено је и 846 хектара земљишта (углавном шума) манастиру Пећка патријаршија, који се налази у саставу Архиепископије београдско-карловачке. Манастир Високи Дечани пре Другог светског рата имао је око 700 хектара земље. Данас има тек 50-ак. При томе, за око 20 хектара води се спор са општином Дечани, односно албанским бизнисменима. И у Великој Хочи, садашњој српској енклави на крајњем југу Космета, недалеко од Призрена, већи део земљишта био је у власништву СПЦ, подсећају извори из Епархије рашко-призренске. Тамо постоји 13 цркава са имањима, од којих је већина уништена до темеља. Сада је у власништву СПЦ, односно Епархије рашко-призренске, осим Дечанске винице, коју је саградио цар Душан, око десетак хектара имања, углавном винограда у оквиру те Винице. У Епархији рашко-призренској истичу да немају прецизне податке колико је имовине на КиМ у власништву СПЦ, а колико је узурпирано, али правни тим и даље ради на прикупљању података. Светли пример је Призрен, где је при крају обнова готово свих здања СПЦ уништених у мартовском погрому 2004.