Правда

- Влада Србије повући ће из процедуре Закон о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Републике због дописа председника државе и "злонамерних тумачења мотива за доношење таквог закона", најавио је премијер Србије Александар Вучић на ванредној конференцији за новинаре у Немањиној 11. Према његовим речима, Влада планирала да прода 161 објекат, 205 станова, 25 пословних простора и 16 гаража. Вучић је објаснио да је "намера Владе била да прода оно што је у државном власништву и да уместо да троши милионе на годишњем нивоу у првом тренутку заради десетине милиона, без икакве обавезе око одржавања тих објеката“. Вучић је негирао спекулације о сукобу између њега и председника Србије, а исте те приче јуче је демантовала и саветница председника Републике Станислава Пак Станковић. - Одлука председника Србије Томислава Николића да не потпише Закон о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Републике, зато што је у супротности са Уставом, не значи да оснива нову странку. То је злоупотреба јавних гласила и замајавање јавности - каже Станислава Пак Станковић. Она тврди да "нема ниједног разлога" да се Николићево враћање спорног закона у српски парламент, у коме апсолутну већину има СНС, тумачи као "спор између председника и премијера Србије". Иако се и из Председништва и из Владе Србије и раније више пута чуло да између Николића и Вучића нема неслагања, а сам председник верује да су њих двојица "пакет" који ће делити заједничку политичку судбину, политички аналитичар Душан Јањић каже да су се Николић и Вучић "интересно већ раздвојили". Јањић процењује да се "напредњаци неће цепати до предстојећих избора, иако на терену већ постоје општински одбори СНС - Томислав Николић, чији људи седе и у Влади Србије". У дипломатским круговима спекулише се да сукоб између Николића и Вучића одавно тиња и да је спорна (рас)продаја државне имовине само почетак његовог јавног исказивања. Извори причају да, наводно, немачка дипломатија подстиче Вучића да "уклони" Николића, због процене да би, упркос покушајима да се његов утицај ослаби међу напредњацима у скупштини и на терену, могао да се покаже као "незгодан играч" у предстојећој промени Устава Србије. Одговор на питање да ли је и зашто однос председника и премијера Србије "пукао" баш на Закону о продаји дела државне имовине актуелним закупцима, можда би могао да се нађе у списку државних непокретности за продају и њихових актуелних закупаца, којима би спорни закон омогућио да постану власници. Због "годишњих одмора и службених путовања" у Дирекцији за имовину Републике Србије, као ни у Дипломатском стамбеном предузећу није могуће добити такве податке. Дирекција за имовину Републике Србије објавиће списак државне имовине и све податке о њој почетком идуће недеље, чим се њен в. д. директора Јован Воркапић врати са службеног пута, речено је у овој дирекцији. Она се о државној имовини стара од 1996. и, на основу Закона о министарствима, води рачуна, између осталог, о јединственој евиденцији непокретности и одређених покретних ствари у својини Републике Србије, као и свим правним и финансијским аспектима њиховог коришћења, укључујући службене зграде, пословне просторије, стамбене зграде, станове и гараже. У Дирекцији за имовину, која ради под надзором Министарства финансија речено је да они нису надлежни за виле, гараже и друге објекте који су на листи Дипоса, из ког није могуће добити никакве податке док се директор Ђоко Кривокапић не врати са одмора. Пре него што је Скупштина Србије 31. јула изгласала спорни закон, Вечерње новости су, позивајући се на Дипос, објавиле да би "око 60 државних вила на Дедињу, Сењаку и Врачару могло да промени власнике уколико у парламенту прође Предлог закона о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Републике". О листи објеката за продају, како је речено у Дипосу, одлучују: Републичка дирекција за имовину, Министарство финансија и Влада Србије. Тада је објављено и да Дипос располаже са 408 некретнина и да се на том списку налази 161 вила, од којих су 72 закупиле дипломатско-конзуларна представништва. У Дипосовом фонду су и 22 пословна простора, 16 гаража, 209 станова, од којих су 11 закупила дипломатско-конзуларна представништва, док око 90 станова користе избеглице са простора бивше СФРЈ. - Цела област газдовања државном имовином потпуно је неуређена и ван било какве контроле, чак и Владе Србије. Могуће је да је председник Николић одлуку о враћању закона у скупштину донео на основу увида у податке, до којих сам и ја дошао. Суштина проблема и читавог система је у начину рада републичке дирекције за имовину, која није добро ни евидентирала државну имовину. Ова дирекција још од времена покојног Слободана Милошевића не потписује уговоре о закупу, осим са привилегованима, што све Влада Србије вероватно не зна. Николић је са правом реаговао, али је навео само један мањи сегмент - фаворизовање закупаца, док је суштински цео закон неуставан, јер не утврђује власништво, нити се виде конкретни подаци о државној имовини - оцењује Душан Јањић.

Прочитајте још:

• ДА ЛИ СУКОБ СТВАРНО ПОСТОЈИ: Николић срушио закон – Вучић се повлачи и одустаје
• БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО: Погледајте шта Вучић предлаже Хрватима, Муслиманима и Шиптарима!
• ДС: Резултат политике СНС је фашизам

Извор: Данас