БЕОГРАД - Призоре које сам видела тог августа 1995. у избегличкој колони никад нећу заборавити...
Врисак мајке која се породила на ливади уз пут и чије дете се угушило, као и родитељи у црнини који су у Србију носили сандук с мртвим сином, погинулим дан раније, нису само мене прогањали. Прогањали су и мог сина, који је тад имао тек девет година и који се месецима будио ноћу вриштећи од ужаса које је видео. Ово прича Маријана Бранковић (52), која је 7. августа напустила свој дом у Двору на Уни и са сином и бебом од пет месеци кренула ка Србији. Како каже, у првом тренутку није желела да иде, јер није знала где јој се муж налази и да ли је жив, али је на наговор девера то урадила због деце. - Тог августа, кад смо напустили наш дом, време је било исто као ове године. Температуре преко 40 степени, с повременим јаким пљусковима, после којих је спарина била само још већа. Све време смо били у колима. Дугачке колоне, али без гласа, без разговора. Само сузе и тишина... Деца су била уплашена. Старије је плакало јер је било гладно - присећа се Маријана. У посебном сећању остала јој је жена из Бијељине која ју је, видевши је с малом децом, извукла из кола, одвела је кући, нахранила их све, дала им гардеробу и преко 100 пелена за бебу, коју је Маријана до тада повијала одећом коју је имала. - Покушала сам да је нађем касније, али нисам успела - прича Маријана док јој сећања навиру. - Живот је чудан. Кад је кренуло бомбардовање избегличке колоне, била сам у колима у непосредној близини. Чула сам детонације, вриштање, јауке... Прошли смо поред једног камиона који је био спаљен. Кад сам дошла у Барајево, упознала сам човека за ког се испоставило да је био управо у том камиону и да му је страдао већи део фамилије - наводи Маријана, коју је један познаник са 18 других људи примио у своју кућу, где је боравила шест месеци.
Мајка носила мртву ћеркицу
И Санда Рашковић Ивић, председница ДСС, била је сведок прогона Срба у „Олуји“. Она каже да је беспомоћност и тугу због оног што је видела током „Олује“ утапала у бесомучном раду, помажући као лекар протеранима и несрећнима: - Једино сам у смиривању туђе боли и патње могла да нађем властити мир. Најгоре ми је било кад смо из колоне издвојили жену која је 80 километара носила у рукама своју мртву девојчицу и није хтела да је пусти.
Прочитајте још:Амфилохије: „Олуја“ − наставак злочина из 1941.„Накитио је себи огрлицу од дечијих прстију. Убијали су наше свиње и кокошке по двориштима, а камоли, децу и људе!“КРЕЋЕ КРВАВИ ЏИХАД ПРОТИВ СРБА? Демировић мотивисао Санџаклије за свети рат против Срба
Извор: Курир